Kutak za dame
Dobro dosli na forum http://kutakzadame.com

Zelim vam prijatan boravak na forumu, ali se pre toga morate prijaviti sa postojecim nalogom.

Ili registrovati ako nemate nalog na forumu http://kutakzadame.com



Sve ženske i muske teme na jednom mestu
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Čet Mar 08, 2012 1:09 pm

Evo i teme o avionima ( Zvonci ovo je po tvojoj zelji ), da ne krenemo odmah sa teorijom i naukom, pocinjemo sa muzikom:



i poneka fotka



from war days ...

Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 10:09 am

Nastavljamo pricu kroz secanja, o nasem drugu - heroju Ziki, da se ne zaboravi ...piloti ne umiru oni odlaze i ne vracaju se ..



Na fotografiji: otkrivanje spomenika potpukovniku Životi Đuriću.

Potpukovnik Života Đurić rođen je 1963. godine u Paraćinu.
Na stotinak metara od njegovog doma je mali sportski aerodrom sa koga su često poletali stariji momci, članovi kluba "Naša krila", i verovatno je to uticalo na njega da se posle završene osnovne škole uputi u Mostar u Vojnu vazduhoplovnu školu, a onda školovanje nastavi na Akademiji u Zemuniku kraj Zadra i dve godine u Podgorici.
Službu vojnog pilota je počeo 1986. godine na aerodromu Petrovec kraj Skoplja. Tu se i oženio Biljanom koja je iz okoline Paraćina. Šest godina su bili u Skoplju, onda je eskadrila premeštena u Kraljevo.
Rat ga je zatekao na mestu komandanta "Tigrova", eskadrile ratnih aviona "orlova" u 98. lovačko-bombarderskom avijacijskom puku. jedinici koja je bila bazirana na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva.
Tog marta 1999. godine svima je bilo jasno da će NATO napasti Srbiju.
Avijacijski puk u Lađevcima imao je ratne planove, izviđački „orlovi” snimili su položaje OVK na Kosmetu, i moguće ciljeve. Vazduhoplovci su pristupili dislokaciji ljudstva i tehnike, avioni su sklanjani sa aerodroma i maskirani u njihovoj okolini.
Prve ratne noći pista u Lađevcima nije pogođena, bombe su pale između nje i stajanke.
Ujutru smo krenuli u napad na komande, kampove i kasarne OVK. U našim kopnenim jedinicama bili su vazduhoplovni oficiri za navođenje, takođe piloti, dok se u komandi u Prištini nalazio vazduhoplovni oficir za vezu. Odlučeno je da se radio-veza, zbog prikrivenosti leta, koristi samo u krajnjoj nuždi ili ako oficir na zemlji proceni da napad ugrožava naše jedinice – pričao je kasnije pukovnik Sreto Malinović, u vreme rata 1999. godine komandant 98. puka.
Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 kilometara na sat, avioni su pratili konfiguraciju terena. Grupu od dva ili četiri „orla” obično je predvodila verzija ove letelice sa dva sedišta - na drugom sedištu sedeo je navigator čiji je zadatak bio da avione precizno dovede do ciljeva. Letovi, koji su predstavljali veliko fizičko naprezanje za pilote, trajali su oko pola sata, pa čak i 50 minuta kada su bili u pitanju najudaljeniji položaji OVK prema Albaniji.
I Života Đurić poleteo je na zadatak 25. marta 1999. godine. Dok je preletao područje Glogovca primetio je bazu OVK, komandno mesto i skladište, koje je uništio sa dve bombe. Nastavio je let prema unapred određenom cilju i u jednom trenutku, kada je zbog konfiguracije terena morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje.
Pilot Slobodan Dimovski, Životin drug iz generacije, "klasić", koji ga je tada pratio na zadatku, ispričao je: - Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara relativne visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke. Đurić je već izvršio dejstvo, bio je u manevru na gore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha - rekao je Dimovski.
Po oceni i pretpostavci pilota iz Đurićeve eskadrile, kada nije mogao da izvuče avion, komadant Đurić nije želeo živ teroristima u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja.
- Dva dana se vodio kao nestao - ispričala je njegova supruga Biljana novinarima kasnije. U trenutku Životine pogibije njihov sin Aleksandar imao je deset godina, a ćerka Ana devet.
Posmrtno je odlikovan i unapređen.
Života Đurić sahranjen je u Paraćinu.
"Junačko delo majora Živote Đurića je ovekovečeno. Sećaćemo ga se i pominjati ga kao i najveće pilote-junake koji su do sada branili naš narod i Otadžbinu. Ušao je hrabri vitez u istoriju. Ponosimo se našim hrabrim pilotom Životom Đurićem. Neka mu je večna slava i hvala!" - rečeno je tada.
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 10:30 am

Naravno ... nastavicemo pricu, Perica sam sanjao pre nego sto je poginuo, cudan san .... oni su bili lovacka avijacija 127. lae "Vitezovi".
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 10:39 am

Tako je, zaboravljeni su .. mi koliko mozemo trudimo se da sacuvamo od zaborava heroje, ali nazalost ovo drustvo brzo zaboravlja ... pisacu jos o mnogima koji su zaboravljeni ...
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 10:51 am

"Vitezovi" iz najboljih dana Mig-29A stajanka ...

Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 11:30 am

Batajnica 1987. RViPVO SFRJ, godina kada su stigli Mig-29.

Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 11:31 am

Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 09, 2012 11:35 am

Zoran ... spremicu i detaljniji tekst ...

Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 12:00 am



Radosavljević, pilot VJ i strastveni jedriličar, rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini.
Otac mu je bio vojnik, oficir Jugoslovenske narodne armije i porodica se stalno nekud selila. Skrasili su se u Beogradu taman da se Zoran tu, u osnovnoj školi "Starina Novak", upiše u prvi razred.
- Bio je obično dete, ako takva deca uopšte postoje - kaže njegova majka Radojka. - Vragolast i druželjubiv, a poslušan i savestan. Ponekad bi zbunjivala njegova predanost školi.
Posle se upisao u vojnu gimnaziju, pa u Vazduhoplovnu akademiju. Bio je briljantan student. Onda Mostar, pa Zadar i, konačno, skrasio se u Beogradu. Magistrirao je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i postao jedan od vodećih stručnjaka u našoj zemlji iz oblasti satelitske navigacije. Te 199. godine pripremao je doktorat i bio u stalnoj vezi sa svojim mentorima. Bio je najmlađi pilot kod nas na avionu MIG-29.

Major Zoran Radosavljević poginuo je trećeg dana NATO agresije na bivšu SRJ 26. marta 1999. godine, u vazdušnoj borbi sa brojčano i tehnički znatno nadmoćnijim neprijateljem.
Njegov avion MIG -29. prema zvaničnoj verziji, oboren je u širem rejonu Loznice. ali su olupina i telo pronađeni nedaleko od mesta Teočak kod Bijeljine.





Telo pilota Zorana Radosavljevića, koji je poginuo u borbama s avionima NATO, odmah uveče pronašli su dečaci u Republici Srpskoj, nadomak Bijeljine. Zahvaljući tim dečacima od 16 i 17 godina, Zoran je sahranjen! Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.




Pilot Zoran Radosavljević posmrtno je odlikovan Medaljom za hrabrost i unapređen ukazom svog komandanta.
Nazad na vrh Ići dole
Lara

avatar

Broj poruka : 1445
Datum upisa : 29.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 1:46 am

i ja citam.. bas je tuzno.. Lepo si sve to srocio, i slike, super je tema.
Nazad na vrh Ići dole
sister87

avatar

Broj poruka : 372
Datum upisa : 29.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 2:51 am

i ja citam... i jezim se, sve napisano sa emocijama :'(
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 3:13 am

Dugo Džonatan nije mislio na svet iz kog je stigao, svet u kome je njegovo jato živelo gluvo i slepo za lepotu i radost letenja, upotrebljavajući krila samo za borbu i traženje hrane. Ipak bi ga se kad-kad setio, makar na trenutak.
Setio ga se i jednog jutra, dok se sa svojim instruktorom odmarao na žalu, posle uvežbavanja valjka na razdele iz leđnog položaja.
- Gde su ostali, Sulivane? – upita ga nemo, služeći se već sasvim lako telepatskim sporazumevanjem kakvim su se ovi galebovi služili umesto kreštanja i kričanja. – Zašto nas nema više? Onde odakle sam došao bilo je na hiljade galebova. Da, znam. -Sulivan klimne glavom. – Odgovor je u tome što si ti, Džonatane, retka ptica, jedan među hiljadama galebova. Svi smo mi prevalili dug put dok nismo stigli ovamo...



Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 4:02 am

Ko pjesak koga vjetar
raznosi na sve strane,
odlaze bivsi bivsi djecaci.

Odlazi teska industrija
i kaze vam dovidenja.


Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 6:39 am

Mesto ge je pronadjeno Zoranovo telo.






Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Sub Mar 10, 2012 7:02 am

Pukovnik Milenko Pavlovic komandant 204. Lovackog puka



Potpukovnik Milenko Pavlovic, od oca Milorada i majke Radmile, rodjen je 1959. godine u selu Gornje Crniljevo pored Osecine, u valjevskoj opstini. Prva cetiri razreda osnovne skole zavrsio je u rodnom selu, a zatim naredna cetiri u Osecini. Pohadjao je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a potom nastavio skolovanje kao pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Podgorici, Puli i Zadru.
Od 1982. godine sluzbovao je u Batajnici. Dva puta vanredno je unapredjivan: u majorski i cin potpukovnika.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovackog puka, cije je sediste bilo izmesteno u Staru Pazovu.
Oko 12 casova 4. maja 1999. primecena je veca grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije „Krusik“, kao i na vojna skladista u selu Pricevićc. Komandu da poleti dobio je jedan od mladjih oficira, ali je potpukovnik Pavlovic telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrzi, a umesto njega poleteo je on u svom avionu MiG-29. Ubrzo se našao nad Valjevom, ali se posle samog uzletanja na njegovom avionu pokvario generator naizmenicne struje tako da je ostao bez radara. Pavlovic se upustio se u neravnopravnu bitku i ubrzo je, oko 12 i 35, bio pogodjen sa tri rakete. Poginuo je jos u vazduhu. Poslednje reci su mu bile: „Imaju me!“, a ostaci njegovog aviona pali su u blizini sela Petnica.
Sahranjen je 6. maja 1999. na Bezanijskom groblju. Iza sebe je ostavio suprugu Slavicu, i sinove Srdjana i Nemanju.

Odlikovan je posthumno Ordenom za hrabrost i Zlatnom letackom značkom.

Nikada nije proglasen za heroja !
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Ned Mar 11, 2012 12:35 pm

Kako su komunisti streljali 72 pilota Kraljevine Jugoslavije

Krajem oktobra 1944. u selu Jabuka kod Pančeva partizani su streljali 72 pilota vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Dušan Mandarić, sin Ise Mandarića, jednog od ubijenih pilota, nada se da će formiranje vladine Komisije za pronalaženje masovnih grobnica u kojima se nalaze žrtve komunista iz vremena Drugog svetskog rata doprineti da se konačno sazna istina o sudbini njegovog oca.

Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Isa Mandarić, stariji vodnik I klase pilota lovca kraljevskog vazduhoplovstva, uspeo je posle mnogih peripetija da se nastani u Zemunu, samo dan pre nego što ovaj grad postao deo Nezavisne države Hrvatske. Tu su Mandarići preživela četiri teške godine okupacije i dočekali oslobođenje Beograda. A samo tri dana kasnije, 23. oktobra 1944, partizanska komanda je pozvala sve stare pilote kraljevskog vazduhoplovstva da se jave u komandu u Pančevu i pomognu u oslobađanju zemlje od okupatora.

– Kao čovek koji je čitav život posvetio avijaciji, otac je bio presrećan. Posle četiri godine ponovo mu se pružala prilika da leti. Bio je 25. oktobar kada smo ga majka, brat i ja ispratili za Pančevo, ne znajući da odlazi u smrt. Nedelju dana kasnije saznali smo da su otac i još 71 pilot u noći između 29. i 30. novembra sa rukama vezanim žicom odvedeni na Stratište kod sela Jabuka, spušteni do Tamiša i tu streljani. Dakle 72 pilota, sve bolji od boljeg, streljani su bez ikakvog razloga, samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini – seća se Dušan Mandarić, koji je tada imao osam, a njegov brat deset godina.

Dušanova majka Desanka tri puta je odlazila u Pančevo, ali za partizansku komandu piloti kao da nikada nisu postojali. A onda je u kuću Mandarića došao jedan čovek i rekao:
„Nemojte više tragati za mužem. Te noći kad je odveden na streljanje, bio sam s njim u sobi. Bio je uplašen i uplakan jer kod kuće ima ženu i dvoje male dece. Ja sam se preko veze spasao.“

Više od šest decenija kasnije, jula 2007, Dušan Mandarić je posetio Istorijski muzej u Pančevu i podneo zahtev da mu se omogući uvid u svu dokumentaciju iz oktobra 1944. Rečeno mu je da Muzej o slučaju streljanih pilota kraljevske avijacije ne poseduju nikakvu dokumentaciju. A nakon formiranja vladine komisije koja treba da pregleda arhive i utvrdi spiskove ubijenih bez suđenja od 1944. do 1946, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da određeni spiskovi i podaci za oko 80 odsto lokacija na kojima su vršena streljanja u ovom periodu već postoje. Homen je istakao da sve bivše jugoslovenske republike već imaju slične komisije, a najdalje u istraživanjima je odmakla Slovenija gde je otkriveno više od 200 masovnih grobnica kojih u Srbiji, po rečima Homena, verovatno ima i znatno više.

Jedna od njih, zasigurno, nalazi se na Stratištu, na istom mestu gde je od 1941. do 1944, u vreme dok je selo Jabuka nosilo ime Apfeldorf, po naredbi šefa policije Pančeva ubijeno više od deset hiljada Srba, Roma i Jevreja. Žrtvama fašizma odavno je podignuto spomen-obeležje, dok streljani piloti još čekaju javno priznanje da više nisu među živima.

Za utvrđivanje pune istine o sudbini 72 pilota zalaže se i predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović. A inicijator čitave akcije, padobranac i novinar Danko Vasović, apeluje na Komisiju za pronalaženje masovnih grobnica da joj slučaj pilota streljanih u selu Jabuka bude jedan od prioriteta.

– Pozivam Vladu i Parlament da učine sve da se ovim čestitim ljudima barem obeleži grob i posmrtno vrate profesionalna i građanska prava. Da bi stvorili jednog pilota potrebno je 24 godine. A ovde je likvidirana čitava klasa. To nijedna zemlja nije u stanju da nadoknadi – kaže Vasović.

Likvidacije bez suđenja
U knjizi „Između srpa i čekića“, Srđan Cvetković, saradnik Instituta za savremenu istoriju, navodi da brojni podaci pokazuju da je od 1994. do 1946. bez suđenja likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi. Cvetković navodi i knjigu bivšeg oficira kraljevske vojske Miloša K. Aćina „Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945“ (objavljena u Vašingtonu 1975.) u kojoj piše da su krajem 1944. oficiri kraljevskog vazduhoplovstva pozvani da se jave na dužnost u Komandu vazduhoplovstva u Zemunu, odakle su prebačeni na pomoćni aerodrom Lisičji jarak gde su saslušavani i streljani u blizini Jabuke kod Pančeva.

Ko je odlučivao o njihovom životu ili smrti opisuje pilot Kosta Aćin u svom
delu “Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945″ strana 262. izdato
u Vašingtonu godine 1975. To je bilo Veće u sastavu:

Franjo Pirc, pukovnik Kraljevskog vazduhoplovstva, kasnije general
Pavelićeve NDH a potom general i prvi komandant vazduhoplovstva Titove
Jugoslavije.

Boža Lazarević, pilot, kasnije Titov general.

Milan Simović Zeka, vazduhoplovni narednik, kasnije general.

Izvesni Gavra Škrivanić.

20. oktobra prošle godine gospodin Božić drži dirljiv govor u slavu oslobodilaca
Beograda bez reči o hiljadama Beograđana koje su oslobodioci oslobidili od imovine i
života.

Prilikom proslave prodora Sremskog fronta visoki predstavnici gradske vlade nisu se
setili hiljada mladih Beograđana koji su bedno opremljeni i vojnički neobučeni izginuli
kao topovsko meso.

18. aprila ove godine, ista uvažena gospoda su održala komemoraciju povodom
savezničkih bombardovanja Beograda 1944. godine ne pomenuvši da su napadi na
gradove u Srbiji izvođeni na zahtev Vrhovne komande Narodnooslobodilačke vojske.
Dobija se utisak da pojedini predstavnici gradske vlade ili ne poznaju “svijetlu prošlost”
ili je nerado pominju.

DIPL. INŽ. LJUBINKO JOVIČIĆ,
DR PREDRAG RISTIĆ,
SLOBODAN MAVRENOVIĆ, ADVOKAT,
BEOGRAD”
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Ned Mar 11, 2012 12:44 pm









Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Ned Mar 11, 2012 12:48 pm

ЈКРВ УОЧИ 6. АПРИЛА

Period drugog svetskog rata je obelezila hrabrost srpskih pilota u suprotstavljanju brojcano daleko nadmocnijem neprijatelju. Veliko srce srpskih pilota su najbolje osetili piloti neprijateljskih aviona oboreni iznad Srbije. Bez obzira na brojcanu dominaciju Nemaca, srpski piloti su uspeli da obore veliki broj neprijateljskih aviona pre nego sto bi ipak nadmocniji protivnik uspeo da obori srpsku letelicu.
Vazduhoplovstvo vojske Kraljevine Jugoslavije je bilo rod kopnene vojske, a ne vid oruzanih snaga.
Sacinjavala su ga tri dela: operativno vazduhoplovstvo, armijsko vazduhoplovstvo i pozadinsko vazduhoplovstvo.


OPERATIVNO VAZDUHOPLOVSTVO: Sastojalo se iz borbenih avijacijskih jedinica (brigade, pukovi, grupe i eskadrile), a na dan napada 6. aprila 1941. godine ukupno 345 aviona:
• 102 savremena: 61 tipa Me-109, 35 hoker harikena i 6 IK-3 kao i 40 zastarelih lovaca: 30 hoker fjuri, 8 IK-2 i 2 avia BH-33, tj 142 lovacka aviona,
• 147 savremenih bombardera: 60 Do-17, 47 bristol blenhajm i 40 savoja marketi SM-79,
• 11 savremenih izvidjackih aviona bristol blenhajm.
Pored toga, u pet eskadrila za vezu, nalazilo se 30, a u sanitetskoj i transportnim eskadrilama 15 aviona razlicitog tipa.
ARMIJSKO VAZDUHOPLOVSTVO: 120 aviona tia brege-19 i potez 25 namenjenih za izvidjanje.
POZADINSKO VAZDUHOPLOVSTVO: Jedinice i ustanove vazduhoplovne pozadine, pilotske i druge vazduhoplovne skole i deset trenaznih eskadrila za obuku rezervnih pilota. Pred rat ukupno 367 aviona razlicitog tipa.
Pored vazduhoplovstva vojske, postojalo je i pomorsko vazduhoplovstvo u sastavu ratne mornarice. Podaci o broju i vrstama aviona se razlikuju kod pojedinih autora, od 36 do 150 hidroaviona.

Lovacki avioni Me-109 bili su model E-2, naoruzani sa dva topa 20mm, maskirno obojeni i oznakama kao i IK-3. Isti slucaj bio je i sa avionima hoker hariken Mk.1 s tim sto je izvestan broj tih aviona, na dan napada bio srebrnasto metalne boje sa mirnodopskim sirokim trobojkama. Kao i u napadu na druge zemlje Nemci su nastojali da sto pre uniste ratno vazduhoplovstvo i ostvare prevlast u vazduhu.
Hitlerovom direktivom br.25 bilo je predvidjeno: "Cim bude dovoljno spremnih snaga i vremenske prilike to dopuste treba unistiti jugoslovensku organizaciju vazduhoplovstva na zemlji i Beograd, i to neprekidnim napadima iz vazduha danju i nocu".

U naredjenju generala Lera, komandanta 4. vazduhoplovne flote, za vodjenje vazdusnog rata protiv Jugoslavije se kaze:
"Zadatak vazduhoplovstva je:
• unistenje neprijateljskog vazduhopovstva na zemlji, u vazduhu i kasarni;
• rusenje Beograda napadom glavnim snagama;
• rusenje pojedinih sladista snabdevanja i industrijskih potrojenja za koje je izdata posebna zapovest;
• podrska kopnene vojske;
• neutralisanje pokreta trupa (tek u daljem toku operacije);
neutralisanje komandnih mesta i cvorova veze (posle odgovarajuceg izvidjanja)."

Ukupne snage nemacke avijacije angazovane za dejstvo protiv Jugoslavije iznosile su 1412 aviona, medju kojima preko 300 bombardera, isto toko jurisnika i preko 400 lovackih aviona.
Pored nemackog, angazovano je i italijansko ratno vazduhoplovstvo sa 647 aviona (222 bombardera, 40 jurisnika, 295 lovaca i 109 izvidjaca) i madjarsko sa 287 borbenih aviona.
Odnos snaga je bio 7:1 u korist neprijatelja.





Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Ned Mar 11, 2012 1:04 pm

ZABORAVLJENI JUNAK



Baraka usamljena ćuti na ivici šume pred kojom se prostrla ogromna ravnica. Tišina je plašt u ovo jutro pod kojim buđenje samo što nije. Vezilića polje je majka s čedima na grudima svojim, sa onim što je ostalo od četiri udarne eskadrile. Naoko mnogo i nije ostalo, no priča je druga.

Pokušaće oni zaustaviti osvajača moćnijeg mnogo, sa sjevera zvijer. Vazduh nad glavama ljudi je obojen strepnjom, a nebo nad Vezilića poljem ovom teškom jutarnjom tišinom. Komandir 106. eskadrile Četvrtog avijacijskog puka kapetan Milijević nije ostao sam u ovoj tišini, već je s njim u drugoj prostoriji još pet njegovih najodanijih ljudi i vrsnih pilota. Ipak, on je ovu situaciju najviše osjećao i njenu svu težinu. Godina je 1941. i Njemačka je najveća svjetska sila što ima plan i namjeru pokoriti druge i staviti ih pod svoju šapu. Juče je bombardovan Beograd.

Provirio je kroz prozor svoje barake u obližnji šumarak gdje su spokojno drijemale vatrene ptice, okretni niskokrilci engleske i domaće proizvodnje Kraljevine Jugoslavije. Pod težinom komandirskih čizama i karaktera ovog tihog i moćnog čovjeka lagano pucketanje drvenih podova razmiče plašt kobne tišine, te pravi pukotinu kroz koju prolaze misli glave određene da bude vođa ove udarne grupe. Komandira opsjeda misao o tome koliko su nemoćni u odnosu na neprijatelja dok srce mu kazuje ipak neku drugu priču. Ni po koju cijenu se ne može ustupiti neprijateljski upad u zemlju. Ovo je i naređenje.

Crni zmaj u čeličnim oklopima je prošao na granici sa Austrijom i ušao nam u teritoriju onako drsko i svojevoljno, pomisli on. Na svako opiranje biju žestokom vatrom, a ako ništa biće bar ometeni, pomisli Milijević. Malo nas je među živima i šta je tu je. Još jedno vrijeme stoji on onako spokojno kraj prozora u polumraku svoje kancelarije. Pogleda gore, nebo još nije progledalo i pomalo hladno je. Do sada su otjerali već 27 njemačkih lovaca u rejonu Nove Topole i Bosanskog Aleksandrovca sa svojih deset aviona od po pet harikena i pet ikarusa IK2 domaće proizvodnje. Bili su i lovačka pratnja avionima Osmog bombarderskog puka koji je napao neprijateljske ciljeve u južnoj Austriji. Ovo ljudi što ima ovdje iskusno je.

Zakopčava komandir još jedno dugme pod vratom u ovo novo jutro, dovodi se u radno stanje. Uskoro će se pojaviti pred svojim ljudima i izdati im, možda, posljednji zadatak. Torbica i poduža pilotska kožna jakna strpljivo stoje na čiviluku u uglu i čekaju svoje. Dobro je spavao ovu noć, odmoran je i spreman na sve što dolazi sa novim danom. Makar i mrak to nekakav bio on će opet biti iskra u njemu. On biće svjetlo. Odabrao je najbolje pilote za ovu lokaciju da se suprostave drskom neprijatelju.

Još malo i ova prostorija će biti dovoljno obasjana da se vide ljudska lica što trebaju ući u dogovoreni čas, mape će se razviti po velikom stolu i izvršiti valjana priprema za let. I već u tom, dok je duboko mislio, neko upravo zakuca na vrata i on reče:

– Naprijed!

Nije se okrenuo ni da pogleda vrata, znao je ko mu treba doći u ovaj čas. Ista se otvoriše. Proviri pomoćnik, kao što je to radio i svako prethodno jutro, te reče mu da su svi budni i spremni za sastanak. Znaju i očekuju da će se neprijatelj ubrzo oglasiti dok još malo magla popusti i svjetlost dnevna se pojača. Neki osjećaj mu govori da će borba ovaj put biti sudbinska, a za neke i odlučujuća. Za sve, možda, zadnji je let? O tome nikad nije volio ni da misli, a isto tako uvijek je bio spreman uraditi zadnje za onu pravu i njemu jedinu ispravnu stvar. Vojnik je on i više od toga. Odgovornost je na njemu ovdje najveća i zato će ići prvi, na oči svih i život daće kad treba za duh naroda, za one koji ostaju da bi nastavili s odbranom slobode, za duh duha koji je i njega takva stvorio. Zaštitio bi ove ljude i cijeli svijet, pomisli Milijević, no ne znam kako i nemam tu moć. Jedino što mi je preostalo je da se borim na svoj način do konačnog kraja, do pobjede, a istorija nek se piše ili neka me zaborave. Pojačanja nema i neće ga biti ovog puta. Za sad je tako. O ljudima svojim najviše mislim. Moj hariken, okretni niskokrilac sad je hladan, maskiran pod granjem drijema, a vrlo skoro on će biti vreo i oštar. U toj munji moram ostati potpuno miran, smiren da moje oko i ruka budu jedno i biće, poznajem se. Odstupivši od prozora sjede tad za radni sto, spram njega još pet stolova u liniju spojenih čekaju na ostale. Pomoćnik kao da željno dočeka ovaj momenat, pogleda komandira u oči, a ovaj mu reče tiho:

- Zovi ih neka uđu.

Jedan za drugim ulaze u širokim kombinezonima i ogrnuti kožnim jaknama dok im podovi drveni škripe u koracima. U vatru kad treba oni će ući da rane zvijer, i kad su mali, grade štit za najmilije. Zar ostalo je još nekoliko letjelica od prošlih dana i samo ovih nekoliko ljudi što sad ulaze u prostoriju komandira Milijevića? Ljudi i ptica je sve manje dok nebo sve crnje je nad Vezilića poljem u Bosanskom Aleksandrovcu.

- Sjedite drugovi – reče Milijević – Sve znate, situacija nije sjajna, no nećemo pričati o očaju. Malo nas je i naređenje je da se borimo do zadnjeg, zbog toga smo tu. Ne sumnjam u vas ali pitaću ipak ima li ko da se predomišlja? Ima li neko da ga je strah? Iskrenost tražim i recite. Hajde!

Pomalo je ljut na sebe što ovo pita, i što ove ljude šalje u smrt. Nema odgovora i slika čista odaje sve, ćute oni dignute glave kao sokolovi. Letjeće svi.

- Dobro - reče Milijević – bojište nam se pomjera sve dublje u teritoriju od granice s Austrijom, a kao što znate njihovi avioni svakim danom sve više rovare po našem nebu da ih možemo očekivati i direktno iznad naših glava sad i ovdje. Moramo ih dočekati ovaj put još spremniji, a i ako padnemo znaćemo zašto smo pali. Idemo tri puta po dva. Šest nas je. Njemački piloti su dobro obučeni, opremljeni su, to znate, brzi, moćni su i ima ih mnogo. Mi nemamo kud nego ovaj život da damo zemlji koja nas je iznjedrila i duh nek nastavi svoj vječni put. Ne žalite. Polijećem prvi ja, zatim zamjenik moj, a onda svi ostali. Vojnici i oružari, ako se ne vratimo, rekao sam da se jave u susjedni pješadijski puk dok ih avijacija ponovo ne pronađe.

- Javi im sada da izvlače ptice i spreme ih – reče Dragiša zamjeniku - Polijećemo za jedan sat, možda i prije. Pogledajte mape i pozicije uglavnom poznate. To je to.

Ustade komadir Milijević, priđe vratima i na izlazu potapša sva četiri preostala pilota što će letjeti uz njega i zamjenika. Poželi im sreću, a još jednom će ih kratko pozdraviti pred samo polijetanje. Odoše izvršiti ostale pilotske pripreme, te komandir i zamjenik ostadoše na tren sami.

- Slušaj – reče - Volim ove ljude iznad svega zato sebe prvog u smrt šaljem. Idi i obiđi malo ljude na tehnici nek bude sve kako treba - i još mu reče – Letjelice uzimamo redoslijedom, osim one izbušene na repu koju ćeš staviti u prvu poziciju za mene. I sam znaš kome ćeš dati harikena, kome ikarusa, da te više ne gnjavim u vezi s tim. Mašine su sve dobre.

I tako komandir Milijević kao svaki vrstan starješina i junak uze za sebe naoko najlošiju mašinu što je uvijek radio da bi zaštitio svoje ljude.

Svjetlo se još probija kroz nebo i sve rjeđu maglu, kroz prozor se provlači i ulazi u oči, miluje lice čovjeka čiji karakter je zid, i štit neprobojan. Lice je ovo oplata čelična i ruka iskrena prijatelja, duh i srce je naroda svog. On neće da izda svoga kralja makar i ovaj izdao njega.

Standardno, pola sata do 20 minuta prije prvog polijetanja svi će biti pored svojih letjelica da se obavi valjan pretpoletni pregled uz prisustvo mehaničara i posljednji pozdrav s drugovima. Oni izlaze tako jedan po jedan i magla, evo, popušta tu pred njima. Idu laganim korakom, ptice ih na čistini već čekaju i rosa je. Šest pilota je po dva u jaknama kožnim i pilotskim kapama. I ovog puta boriće se protiv krsta onog slomljenog. Zvijezda samo što se nije rodila na glavama ovih pilota. Rodiće se.

Zvuk motora tad zareza ledinom čistom Vezilića polja u Bosanskom Aleksandrovcu, komandir pokreće svog harikena i ostali za njim.

Već javljaju se prvi ozbiljni zvuci neprijateljske avijacije. Komandir potjera svoju pticu i ostali za njim. Ovo polje u nebo ih šalje, dva po dva. U nebu nestaju, a negdje blizu i drugi motori bruje, neke druge ptice. Rafal prvi na nebu odjeknu u Rovinama tog kobnog 7. aprila 1941. godine u 13.30 h, te još jedan, još i još… Padaju ptice, sa njima ljudi, i jedan vrli kapetan Milijević Dragiša, komandir 106. eskadrile četvrtog avijacijskog puka Kraljevine Jugoslavije. On je pao a da pasti ne može, jer duh vječan u njemu je. Udara u zemlju u plamenu i uzdiže se imenom svojim. Rovine to cijele znaju. Srušen je od strane Bf 109E Meseršmit-a, ali neprijatelju dužan nije ostao. Oborio je dvojicu i sam poslije ostao u plamenu od uzvraćene vatre, te tako pogođen uspijeva još jednog neprijateljskog aviona srušiti prije nego je sagorio, u vječnosti, kapetan prve klase Dragiša Milijević.
Nazad na vrh Ići dole
inda

avatar

Broj poruka : 1651
Datum upisa : 29.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pon Mar 12, 2012 9:38 pm

nisam bas sve procitala jer nisam imala vremena,ali je bas tuzno...
Nazad na vrh Ići dole
ladybug

avatar

Broj poruka : 14
Datum upisa : 03.03.2012
Godina : 30

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 16, 2012 9:42 pm

Von pohvale za temu, fenomenalno je sve napisano, slike, podaci, sa dosta stvari raspolazes, i bas je lepo sto ih delis sa nama. Meni je jako interesantna ova tema, sve sam procitala, i svaka cast sto si napravio osvrt na ljude koji su, nazalost gotovo zaboravljeni Neutral
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Mar 16, 2012 11:22 pm

ladybug ::
Von pohvale za temu, fenomenalno je sve napisano, slike, podaci, sa dosta stvari raspolazes, i bas je lepo sto ih delis sa nama. Meni je jako interesantna ova tema, sve sam procitala, i svaka cast sto si napravio osvrt na ljude koji su, nazalost gotovo zaboravljeni Neutral

Hvala ladybug, trudim se da predstavim sto vise podataka da se ne zaboravi istorija i drago mi je sto ima mladih ljudi kao Vi koji citaju ovu temu a samim tim i cuvaju od zaborava
Nazad na vrh Ići dole
von richthofen

avatar

Broj poruka : 58
Datum upisa : 07.03.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Maj 04, 2012 8:29 am

Nastavljamo dalje... na danasnji dan 4 maja 1999 oko 12.35 iznad Valjeva sa tri projektila pogodjen je komandant 204. lovackog puka Milenko Pavlovic Paja.







Potpukovnik Milenko Pavlović, od oca Milorada i majke Radmile, rođen je 1959. godine u selu Gornje Crniljevo pored Osečine, u valjevskoj opštini. Prva četiri razreda osnovne škole završio je u rodnom selu, a zatim naredna četiri u Osečini. Pohađao je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a potom nastavio školovanje kao pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Podgorici, Puli i Zadru.

Od 1982. godine službovao je u Batajnici. Dva puta vanredno je unapređivan: u majorski i čin potpukovnika.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovačkog puka, čije je sedište bilo izmešteno u Staru Pazovu.
Oko 12 časova 4. maja 1999. primećena je veća grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije „Krušik“, kao i na vojna skladišta u selu Pričević. Komandu da poleti dobio je jedan od mlađih oficira, ali je potpukovnik Pavlović telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrži, a umesto njega poleteo je on u svom avionu MiG-29. Ubrzo se našao nad Valjevom, ali se posle samog uzletanja na njegovom avionu pokvario generator naizmenične struje tako da je ostao bez radara. Pavlović se upustio se u neravnopravnu bitku i ubrzo je, oko 12 i 35, bio pogođen sa tri rakete. Poginuo je još u vazduhu. Poslednje reči su mu bile: „Imaju me!“, a ostaci njegovog aviona pali su u blizini sela Petnica.
Sahranjen je 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju. Iza sebe je ostavio suprugu Slavicu, i sinove Srđana i Nemanju.

Odlikovan je posthumno Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.


Nikada nije proglašen za heroja.


Video posvecen Paji, Zoranu, Ziki i mnogim drugovima ...

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=o6rRsMGKwXQ
Nazad na vrh Ići dole
Jeci

avatar

Broj poruka : 890
Datum upisa : 18.03.2012
Godina : 26

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Maj 04, 2012 10:38 am

Pohvale za temu!
Tuzno je koliko su brzo ti ljudi utonuli u zaborav... Nije posteno.

Oni jesu, i zauvek ce ostati Srpski heroji.
Nazad na vrh Ići dole
kajlina

avatar

Broj poruka : 1588
Datum upisa : 29.02.2012
Godina : 31

PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   Pet Maj 04, 2012 10:01 pm

Potpuno se slazem sa Jeci...ali u Srbiji ono sto je vredno niko ne ume da ceni a narocito takve ljude koji su mnogo ucinili za nasu zemlju
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Avioni - Aircraft - Soundrack .... Secanja ... Memories ...

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Kutak za dame :: Sve ostalo :: Stvarno sve ostalo-
Skoči na: