Strah od igle

Drage devojke,da li ima neko slicno iskustvo kao i ja? Ja sam danas vadila krv i uzasno je proslo,ne plasim se bola,mene to ne boli uopste,plasim se igle.Kad je vidim meni pozli,bas kao sto je i danas,probio me hladan znoj,mucnina,mrak na oci,neopisivo zujanje u usima,malo je falilo da padnem u nesvest,doktori se razjurili oko mene kao da umirem.Citala sam na internetu da je to neka fobija od igli,da moze da bude nasledna,a imala sam u porodici nekog ko se plasio.E sad,u petak opet vadim krv,bojim se da cu opet isto proci,da li neko ima neki savet kako da kontrolisem,ako je moguce?!

Cim sam videla naslov, znala sam da cu ti odgovoriti Ako te bar malo tesi, imam i ja isti problem, cak mi se par puta desilo da sam se samo srusila. I ne znam da li mi verujes, redovan sam davalac krvi Samo okrenem glavu na drugu stranu i mislim o necemu, i uspeva mi Jedino sa cime imam problem je to sto stisnem ruku svaki put pa mi izadju podlivi
Samo hrabro, i budi na moru u mislima!

to se sve desi cim vidis iglu,ili u procesu vadjenja krvi?

posto sam ja jednom pala u nesvest i pre nego sto su mi uzeli krv,a sledecih par puta odmah nakon vadjenja.rekli su mi da se to desava jer mi padne secer tad.
sad znam sta me ceka,pa cim krene preznojavanje i ostalo kazem sestrama,ostanem da sedim i po 10-15 minuta,i uvek neko ide sa mnom.nikad ne ulazim dok nekom vade krv (ona fora jednom vade,a sledeci sedi tu pored),okrenem glavu,ne gledam u iglu,i nosim neku cokoladicu,ili nesto bas slano da pojedem da se secer popne.

sledeci put kad ides naglasi sestrama sta se prosli put desilo.

Ne gledaj uopste u tom prvacu gde te bockaju. Lepo okreni glavu skroz u suprotnu stranu.

Ahaha, ja se smejem kada treba da me bocnu. to je nesto neverovatno. i ne mogu da se zaustavim. a lekari u cudu.

i ja te ne bih savetovala da ne gledas gde te bodu i da pricas o necemu desetom. naprotiv, svaki put kada vadis krv pogledaj u iglu, venu. ne sada da blenes nego postepeno. izdrzi malo jednom, drugi put malo vise!
strahovi se moraju tako leciti. i zapamti da nije nikakav strah jaci od tebe!

slazem se sa lus...ja moram da vidim sve sta mi rade i nema nikakvih problema...kada sam bila mala,moji su stalno morali da objasnjavaju sestrama da ja moram da vidim sve i da mi ne okrecu glavu...one u cudu...nista mene ne boli ni kada ne gledam,ali imam neki bzvz osecaj...ja ne mislim da je ovo problem,sta ja mogu lada moram sve da vidim

Moj problem je cim pomislim da ce mi ta igla biti u veni i vaditi krv,meni pozli,kao sto sam rekla,ne bojim se bola,vec igle,cudno.I cudno je to sto ja cim pomislim na vadjenje krvi,ja se sva potresem,imam uzasan strah da ce se nesto lose desiti.Neki mi kazu:"pa ne smes tako,moras se opustiti." Dzabeeeee,ja se bojim igle i kraj U petak opet vadim,sad mi je super,a sutra uvece kad legnem da spavam necu oka sklopiti,u milsima ce mi biti samo igla,ne mogu kontrolisati strah.


Nasla sam ovo na netu,takodje sam negde procitala da strah moze da bude nasledan.Moj deda je imao isto strah od igle.Kada je lezao u bolnici video je kako su coveku dali injekciju na koju je bio alergican i umro,i on je vezivao injekcije za smrt.




Često je kod ljudi koji se boje vađenja krvi prisutna misao da će im isteći sva krv. Ili se boje da će prilikom uboda u venu uneti nekakve materije ili organizme koji su štetni, koji će ih ubiti. Dosta osoba koje imaju strah od igala i vađenja krvi nakon što su prvi put bile u situaciji da daju krv i količina im se učinila prevelikom pa pomisle da može dovesti do smrti, jer im se u svesti javlja takva slika iako čoveku ne može da bude ništa ozbiljno.

S druge strane, kada čovek dođe prvi put u situaciju da vadi krv, a to najčešće bude dok smo još deca, niko ne objasni šta se ustvari dešava. Deca koja često pri sistematskim pregledima vide kada se drugoj deci to uradi krv povezuju sa strašnim stvarima. Kada je dete malo, ono razmišlja vrlo konkretno. Kada vide krv oni to povezuju sa smrću što izaziva osećanje straha toliko intenzivno, da se pretvara u osećanje užasa. To onda nije običan simpatički strah kod koga preovladava lučenje adrenalina kada dolazi do ubrzanja rada srca, povećanja pritiska, promena načina disanja, a to je ono što sprema reakciju organizma za „bori se“ ili „beži“, već dolazi do tzv. parasimpatičkog straha gde preovladava vagovagalna reakcija (kada ljudi pri prvoj medicinskoj intervenciji dožive ovakvu reakciju pa se svaki sledeći put boje i imaju strah od intervencije i strah od straha), a supstanca koja tada utiče na organizam nije adrenalin već acetilholin. On dovodi do sasvim različitih reakcija - pada pritiska, usporenja rada srca, opuštanja sfinktera (zato postoji izraz „upiškio se od straha“, „ukakio se od straha“- što se stvarno desi kada ljudi imaju ne samo osećanje straha, već osećanje užasa).

Tu su takođe reakcije koje potpomažu gađenje i povraćanje. Ovo predstavlja drugi važan mehanizam preko koga dolazi do ovih reakcija kod medicinskih intervencija jer ljudi se često gade mirisa bolnice, pomisle na bolest, gnoj, ranu, a to se povezuje pomoću ranih asocijacija. Kod nekog je to čulo mirisa, kod nekog je to ono što se vidi, kod nekog zvuk, kod nekog su to mentalne predstave koje mogu biti realne ili nerealne, ali najčešće je sve pogrešno spojeno i jako preuveličano tako da na kraju dovede do takve reakcije koja se ispoljava osećanjem gađenja ili užasa.

Dr Aleksadra Bubera kaže - „I kod jedne i druge vrste straha može doći do gubitka svesti - kod vagovagalne reakcije zbog pada pritiska, a kod simpatičke zbog hiperventilacije. Kada čovek jednom doživi ovakvu reakciju, sledeći put, ne samo da će imati strah od medicinske intervencije nego će imati i strah od straha i padanja u nesvest.“

meni kad je sestra objasnjavala kako su joj ''kopali'' po ruci trazeci venu,zavrtelo mi se u glavi iako sam sedela.da sam ustala srusila bih se.skroz te razumem.

haha, e pa zavisi od osobe. ja sam neka zaludjenica. volim takve stvari. evo npr. nedavno su jednoj osobi vadili sipke iz noge. ja sam odusevljena htela da idem to da gledam, kako se vadi, kako se to vuce taj metal, da li moze da se vidi kost, hoce li biti rupa od metala, sta je ispod povrsine koze, koliko je duboka rana. a moja mama me samo gleda i kaze oduvek si volela takve stvari. pa je zezam kako cu kad zavrsim prava da upisem medicinu.

sad ozbiljno. moras da prevazidjes taj strah. u zivotu se za skoro sve vadi krv. i nije nemoguce. ako mislis da je to fobija, da nije obican strah potrazi pomoc strucne osobe ako ne mozes sama sa time da se izboris!

Ja mislim da ti previse o tome razmisljas,vec unapred stvoris sliku u glavi da ce da ti pozli,opteretis pshihu i eto sta bude.Pokusaj da ukratko kazes sestri da imas taj strah,cisto da te zaprica,veruj neces ni shvatiti sta bi,a sve vec gotovo,ili da neko ide sa tobom ko ce ti odvuci paznju.
Moja drugarica se uzasno plasila krvi i uvek na praksi cim vidi i malu kapljicu ona pada,tako da je vise lezala pored pacijenata nego brinula o njima a sada je upisala stomatologiju.Sve moze da se prevazidje,veruj mi

Idem sutra ujutro rano da vadim krv,nadam se da ce da prodje sve ok.Pokusacu da se kontrolisem. Hvala vam na savetima i podrsci

Ovog puta nije tako lose proslo Bila sam uplasena,ali se nisam srusila. Mozda je prosli put bilo do med. sestre koja je vadila krv,cini mi se da mi je kopala po ruci,dok ovu nisam ni osetila.I da,jako je vazna komunikacija sa pacijentom,ova danas je pricala sa mnom kao navijena,pa me je malo i ohrabrila,sve u svemu,super je

Eto, u glavnom se trudi da mislis na nesto drugo osim na iglu. Super je kad je medicinska sestra sposobna da iz prvog izvadi krv. A ne dodje neka mesarka pa te nabada kao vulkanizer. Cuo sam da ljute bombone pomazu, da se povratis.

Vadjenje krvi zavisi samo od sestre koja to radi.... Imas one koje ne znaju, i kada te ubodu posle ti ostane podliv, modrica na tom mestu, ubod sam po sebi boli...
Najbolje su one koje su vec gotove a ti i dalje cekas okrenutim glavom

kod nas na biohemiji kao da imaju drugaciji metod vadjenja od ovih ostalih.ostane tanka linija,kao ranica,posle.i duze krvari,ali zato su kao sto Jeci kaze ,cekas,a one su vec zavrsile.

da ironija bude veca,tetoviranje skoro da nisam ni osetila.

sandra,super da je dobro proslo.nadam se da ce biti sve lakse i lakse.