Pomirenje sa bivsim

Bila sam u vezi skoro cetiri godine, kada je momak raskinuo sa mnom. Jako sam tesko podnela raskid koji se desio dve nedelje pred ispit koji mi je bio uslov za upis sledece godine. Plakala sam dve nedelje, nisam uspela da polozim ispit, obnovila godinu i jako veliku podrsku u tim danima sam imala od svojih roditelja, pogotovo mame.
Posle godinu dana, bivsi momak je ponovo zeleo da stupi u kontakt sa mnom. Nisam mu odgovarala, ali kada je doslo leto cesto smo se vidjali u gradu i on je svaku priliku koristio kako bi bio u mojoj blizini, uputio mi komplimente i od njegovih drugara mogla sam da cujem koliko mu nedostajem, koliko prica o meni i koliko zeli da bude opet sa mnom. Pruzila sam mu sansu i sada smo cetiri meseca u vezi. Ono sto je moj problem, jeste kako ja to da kazem roditeljima?
Nikada se nisu mesali u moju vezi, ali imam osecaj da bi bili jako razocarani u moj postupak i u mene. Znam da ga ne vole, jer me je jako povredio i ispao je vrlo sebican, nezreo i slobodno mogu reci bezobrazan kada je raskinuo. I tako ja krijem, lazem i to pocinje jako da mi smeta. Grize me savest, jer ja nikada nisam nista krila od njih. Sta mislite, kako da im kazem? Da li jos da cekam? Kako da priznam i kako da se postavim, a da oni ne shvate to pomirenje kao nesto lose? Hvala svima na savetima.

Tata sigurno nista ne zna, a mama mozda nesto i sluti, ali nisam sigurna. Ranije me je cesto pitala za njega, da li se javlja i slicno, a sada retko. To je jedino zbog cega mogu da pomislim da nesto zna.
Meni se cini da on mnogo vise ceni mene sada nego ranije. Ono sto se takodje promenilo, jeste odnos njegovih roditelja prema meni. Mada mi nikada nije nista rekao, cini mi se da mu je ranije smetalo da kada dodjem u njegovu kucu, bilo sta progovorim sa njegovim roditeljima, tako da sam se samo javljala i isla odmah kod njega u sobu. A sada me zove na rucak kod njegovih, ne smeta mu da dodjem u bilo koje doba dana, a ranije je uvek gledao da njegovi ne budu kod kuce. Isto, ranije je uvek govorio, pogotovo tu pred kraj veze, da ne moze da zamisli da do kraja zivota bude sa mnom. Ja sam njemu bila prva devojka u zivotu, on meni prvi decko. Mislim da i to ima veze sa tim sto je zeleo pauzu.
Tata ga ne gotivi. Mama ponekad ubaci neki komentar, kao npr. Totalno te je poremetio taj raskid, ali i to ti je skola. Prosla si jednu nezrelu budalu, upoznaces drugu. I slicno... Sve kroz salu, ali znam da misli ozbiljno.

Znam da ce biti jako razocarani, a sve su dali da ga prebolim, cak me i poslali u drugi grad da mi bude lakse, placali mi stan, jer smo iz istog malog grada i ja sam stalno njima govorila da ne mogu da budem gde i on, da necu da ga sretnem svaki put kada zelim da izadjem. I mama je to znala, pa mi je sve omogucila, samo da se sklonim iz te sredine.

Razgovarali smo ozbiljno momak i ja o svemu i u pocetku je razumeo razloge zbog kojih krijem od mojih da sam u vezi. Ipak, u poslednje vreme me stalno ispituje kada cu da ga prijavim, govori kako mu sada to vec smeta,...
Tesko mi je da kazem da sam se pomirila sa njim samo osobama do cijeg mi je misljenja jako stalo, pa se cesto ispitujem zbog cega je to tako i da li sam tim pomirenjem isla protiv sebe i svojih nekih principa. Trebalo mi je dva meseca da kazem najboljoj drugarici istinu.
Ne verujem da ce zeleti da me ostavi opet, bar po onome sto sam do sada cula od njega.

Sta ima kome da se pravdas? lepo im kazes pomirila sam se sa njim i gotovo? sto ti je tesko? je l' on kreten koji te varao, tukao, ponizavao? ne! normalan decko koji je shvatio da nece da bude sa tobom i raskinuo vezu.
jedino ruzno je sto je mogao da saceka kraj tvog ispita, al' sta je tu je.
uostalom, niko ti ne garantuje i da bi polozila i da nije doslo do raskida. i to je dobra stvar da shvatis da prvo ide fax, pa tek onda decko. i da nikad vise ne juris uslov u poslednjem roku! ljudi danas raskidaju, mire se, razvode, pa se opet vencavaju sa istom osobom 100puta. bitno je da si srecna i da te postuje!

s druge strane, bas mi je drago sto ste se pomirili. mnogo volim kad to cujem.

sta studiras? mogla bi da nam se predstavis i kazes kako si saznala za forum u rubrici stvarno sve ostalo?!

Tesko mi je, jer ne znam kako da zapocnem taj razgovor, a znam da mora jednom doci. Svesna sam ja da ne moram da se pravdam, al' nekako sam uvek bila ona koja donosi ispravne odluke. A znam da ovu odluku nece smatrati ispravnom.
Mislim da njega moji roditelji ne vole iz nekih drugih razloga, ne zbog samog raskida, jer i to mogu da shvate i da mu ne uzmu za zlo. Razgovaracu sa njima ovih dana, jer se blizi docek, a ne mogu opet da smisljam price kako slavim sa ko zna kim i ko zna gde, kada cu slaviti sa njim. Zato ovih dana i razmisljam o ovome vise nego ranije. Nadam se da ce dobro proci.

Inace, studiram medicinu, a sad cu da svratim u tu rubriku 'stvarno sve ostalo' da vidim sta tamo ima.

kada te budu pitali gde ces za NG ti im kazes da ides sa njim i da ste se pomirili i to je to ja ne bih osecala potrebu da se pravdam nekom,jer se to samo tebe tice sa kime ces ti da budes u vezi

Ne razumem komentare "to se tice tebe i nikog vise", roditelji joj nisu neko tamo.Ni meni nije bilo jednostavno kad sam skoro imala problem, tako da ko se ne nadje u toj situaciji ne moze ni da zamisli koliko je stvarno tesko reci i ostati u takvoj vezi.
Mandragora, moj savet je da im kazes iskreno kako stoje stvari, bolje od tebe da cuju nego od nekog treceg i da tako urusis poverenje.Posto se blizi docek iskoristi to da zapocnes pricu i tako im kazes. I pricajte otvoreno, saznaj sta to oni imaju jos protiv njega, jer veruj, skoro sam imala problem slican i neces verovati sta se sve sa strane vidi dok je nama glava u oblacima.Srecno!

lovely,da li je ona u vezi ili njeni roditelji sa tim deckom ? jednog dana ona treba da se uda,a ne oni...hoce li i tada pitati njih za misljenje ? ja sam imala situaciju,kada moja mama nikako nije mogla da razume zasto sam ja raskinula sa jednim deckom,kada je on tako divan...ne kazem da nije bio,ali ako mi se vise ne svidja,zar je trebalo da ostanem sa njim jer se svidja roditeljima ?

Ne mislim na to Inda! Nego razumem devojku da zeli da se oni slazu sa njenom odlukom, da on nekad dodje kod njih, a da bude bez tenzije. Priznaj da svaka od nas to zeli.

Наравно да треба да каже родитељима. Али ја видим да је девојка у грчу, зато кажем да не треба никоме да се правда. Мандрагога је у претходним поставима написала једва сам рекла најбољој другарици! Па шта? Ако си срећна са њим, и ако је момак на месту, треба да је задовољна због тебе. Баш као и родитељи. И они су се, гарант, сто пута мирили, свађали итд.

Za misljenja drugih me je iskreno bas briga, tako da na misljenja drugarica nemoj toliko da se strecas one su tu da ti daju savet, a na tebi je kasnije da doneses odluku.Ja recimo, volim svakog da saslusam, ali odluka je na kraju ipak samo moja.
A tvoji roditelji zele samo da budes srecna, moguce da se boje da te opet ne povredi kao prosli put zato samo iskreno razgovarajte.

Mislim da me je strah onoga sto mama misli o mom pomirenju. Ako osetim da nije odusevljena, mislim da cu krenuti da osecam taj nemir i strah da ce me momak opet povrediti. Nekako je ona uvek bila u pravu, pa i kada je nisam slusala, na kraju je uvek ispadalo da bi bilo bolje da jesam.
Kazacu joj do doceka, pa cu videti sta ce se desiti. Kod nas se u porodici nikada nista do sada nije krilo. Mozda mi je i zbog toga sada i toliko tesko.
Sve su vece sanse da sazna od drugih ljudi, a definitvno je bolje da joj ja kazem.
Neki kazu da je pomirenje sa bivsim los potez, da se hladan krompir ne podgreva. Sta vi mislite o tome? :/

Mandragora iskreno ja se sa njim ne bih pomirila. I razumi svoje roditelje ako te ne podrze. Trebace on mnogo da se dokazuje pred njima da te opet "zasluzi".

Citat :

Ja bih osecala da dugujem objasnjenje roditeljima, jer su oni bili tu kada ju je on ostavio i povredi - tesili, imali razumevanja sto je izgubila godinu zbog njega...

Niko ne kaze da treba da raskine sa deckom ako se roditelji ne slazu, ali da im kaze treba i da na neki nacin obrazlozi svoj postupak. Ja bih bar tako uradila...

slazem se sa ovim.
i mozda im ne bih odjednom rekla,nego postepeno.kao cujemo se,izasli smo na pice,on mi se cini ok,razmisljam da nam dam jos jednu sansu.

I ja sam razmisljala da kazem prvo da se cujemo, pa da ih uvodim u pricu. Hvala na savetima, stvarno su mi pomogli, jer zaista nisam imala ideju kako da se postavim, a da u startu ne pogresim.