Uopstena tema,deo 8.

bev, ja ne bih, ali me nagovaraju    je li spakovana torba?

Jok,eno je stoji na sred dnevne,preskacem je ceo dan    Subota uvece je krajnji rok da je spakujem

Bev pusti torbu, kako se osecas ovih dana? Je l' beba nemirna?

i sta si resila za epidural-uzimas?mozda sam te ovo vec pitala!

bevana ::

Jok,eno je stoji na sred dnevne,preskacem je ceo dan     Subota uvece je krajnji rok da je spakujem

Oho, faza luftiranja je zavrsena Idemo dalje

baby steps   

Bekana jeste nemirna,ima neki ritam,na odprilike 2-3 sata luduje,pa onda miruje.na primer oko 8 ujutru i jedan nocu obavezno pravi zurku Ja sam super,nemam nikakve tegobe.Samo mi je,od skoro, malo teze da se savijem,nikako da se naviknem na to.

Uzecu eidural.

Bev, bas lepo kad cujem da neko lagano nosi trudnocu.

Romaticna ostadoh ti duzna odgovor za Varsavu. Ove zime je divno okicena bila (juce su skinuli ukrase). Neke slike koje sam stavljala na fb nisu moje nego ove grupe: Fall in Love with Warsaw. Moja kamerica nije toliko profi da moze da uhvati nocu sva ta svetla. A da se ne lazemo nisam ni ja profi fotograf. Zato sam i podelila onu lepotu i sa drugih sajtova.
Ne znam da li ti je mama iz Varsave ili nekog drugog mesta, ali mozes joj reci sto se Varsave tice sami Poljaci pricaju da se grad transformisao jako od kako su usli u Uniju. Jako puno novca je ulozeno u infrastrukturu i izgradnju i to se vidi na svakom koraku. I ljudi su opusteniji i srecniji nego ranije (u odnosu na vreme SSSR-a mislim da se cela zemlja totalno promenila) - opet utisci samih Poljaka.

Evo jednog smrz pozdrava iz Varsave:

Iva bas je lepo,kako si se ti snasla,jel ti sad malo lepse tamo?

Bew luduje jer i ona zna da nije spakovana torba ahahaaha  morala sam,jer nisam dala dovoljan doprinos   

Yo ajde da nam pricas malo   

Ja sam juce imala ispit koji sam uradila relativno bezvz i ne mojom krivicom.Covek nam redovno daje citate kojih ima sam bog ce znati koliko.Rec je o kulturologiji,ali sve je to nebitno,nista nema od teorije koja je jako bitna.10 pitanja a od toga 5 citati,i da hocu ne mogu sve da zapamtim jer bi to bilo kao da ucim nekoliko romana na pamet.Poludela sam.Najnevazniji predmet me drnda a imam da ucim vrlo ozbiljan ispit posle toga.Ljudi izlaze 12x ja vala nemam toliko vremena,a ni zivaca. 

Kajli budi uporna, nema ti druge.
Ja sam se malo navikla. Jako mi nedostaju moji, to je jedino sto me bas boli. I imam uzasnu grizu savesti (tu vec mislim da sam za psihloga) sto sam otisla.
Trazim posao, idem na casove poljskog, jos nisam krenula na vezbe, jer je bilo jako hladno, a i teretane su im preskupe. Kanim se da krenem da vezbam i nikako. A morala bih.

zbog cega imas grizu savesti?sto si tako daleko?a nemoj tako,i da si u Srbiji u nekom drugom gradu,opet se ne biste vidjali cesto.mozda sada da,ali kad dodju deca,posao...sve je to normalno! i oni su srecniji sto si ti srecna tamo,nego da si sa njima,sama.

Ivana bas zbog toga. Dok ne odete van ne znate koju cenu treba platiti za sve ovde.
Ne zalim se. Zivim sa covekom koga volim, imamo finu perspektivu. Samo sam realna, vidim i onu drugu stranu koja nije sva sjajna i sljasteca.
Ja nisam neko ko se vezuje za mesto (dosta sam se selila) ali sam jako vezana za roditelje. I ubija me u pojam sto oni stare, postaju bolesljivi (mama mi je bila jako bolesna prosle godine, zato sam i bila tri meseca kuci) a ja nisam tamo da im pomognem ni oko cega.
Svesna sam i da bi mozda bilo lose i da jesam u Srbiji. Ne bih bila udata, ne bih imala posao... Sve je meni to jasno - mozgom.

Uglavnom, nije mi lose ovde, zaista. Jedino sto mi je pola srca ostalo u Srbiji.
Imam u planu i kako da resim to sto me muci, ako mm posle decembra opet nadje nesto po EU (cemu se nadamo). Sve ce doci na svoje mesto, jedino sto mene nekad bas zdrma nostalgija.

Najboljem drugu sam rekla prosli put da ce nam ostati trajni emotivni oziljci od silnih rastanaka svaki put. On zivi u Engleskoj, brat mu je u Srbiji, otac isto. Bila sam sa njima kad su se pozdravljali (brat se vracao za Nis, a drugar sledeci dan isao nazad za UK). Prosto je bolno i gledati te rastanke, a kamo li da ih na svojoj kozi dozivjlavas.

Iva ::

Ja nisam neko ko se vezuje za mesto (dosta sam se selila) ali sam jako vezana za roditelje. I ubija me u pojam sto oni stare, postaju bolesljivi (mama mi je bila jako bolesna prosle godine, zato sam i bila tri meseca kuci) a ja nisam tamo da im pomognem ni oko cega.


Najboljem drugu sam rekla prosli put da ce nam ostati trajni emotivni oziljci od silnih rastanaka svaki put. On zivi u Engleskoj, brat mu je u Srbiji, otac isto. Bila sam sa njima kad su se pozdravljali (brat se vracao za Nis, a drugar sledeci dan isao nazad za UK). Prosto je bolno i gledati te rastanke, a kamo li da ih na svojoj kozi dozivjlavas.

Slazem se za sve i skroz te razumem. Ja nisam videla sestru od aprila.. Jako je to tesko, obema stranama.
A ovo boldovano je zaista tako. To mi je nesto najteze. Bas taj zagrljaj. Vise od 10 godina pokusavam da smislim kako da ne zaplacem tada. Uspelo mi je nekoliko puta, moram priznati.
U pravu si, ostace vam emotivni oziljci od rastanaka, ostaju i nama sa ove strane.. Valjda to mora tako, sve ima svoju cenu.

Lara ::

Bas taj zagrljaj. Vise od 10 godina pokusavam da smislim kako da ne zaplacem tada. Uspelo mi je nekoliko puta, moram priznati.
U pravu si, ostace vam emotivni oziljci od rastanaka, ostaju i nama sa ove strane.. Valjda to mora tako, sve ima svoju cenu.

Napisah za zagrljaje u proslom postu pa izbrisah. Ti zagrljaji su mi nesto najbolnije sto sam dozivela.

Ja uspem da ne zaplacem samo dok zamaknem za cosak. Onda se slomim. Prvi put kad sam krenula za SLO u busu sam dusu isplakala do granice. Mislila sam bice lakse. Nije. Svaki put je tesko. I svaki put pomislim odakle nam snaga svima za tako nesto.

Ivani nisam dodala, grize me savest kad vidim koliko mojima nedostajem i koliko im slomim srce svaki put kad krenem. Trude se oni da se smeskaju, kao i ja sto se trudim. Mislim da mi je to jos bolnije, smejes se a iznutra bi najradije zavrsitao.

To kad mi se mama razbolela nedelju dana nakon mog odlaska me bas ubilo u pojam. Da nismo imali kupljene karte za mesec dana kasnije mislim da bih prvim avionom kuci otisla. Pa bi me ona lanisrala nazad sto pravim paniku bez potrebe.   
Dolazim kuci tad nakon mesec i nesto dana. Njoj je bilo vec mnogo bolje. Samo sam je zagrlila i rasplakala se ko dete. Zena se zaprepastila, mm nije jer sam bila polu luda tih mesec i nesto ovde. Nije mi padalo na pamet da krenem za Varsavu dok nije sve analize zavrsila. Sad mi nedostaju, ali nije tako strasno kao letos. Ma samo da su zivi i zdravi. Ovde cemo bar moci da zaradimo da mozeo da pomognemo i njima, a da smo u Srbiji mozda ne bi ni za lekove imali (primera radi).

ok je sve to sto si napisala,ali nisam mislila na to,nego na onaj deo o savesti...

U pravu ste. Meni je i dan danas tesko kad god mi majka odlazi u inostranstvo, a znam da ce se vratiti posle mesec-dva, i sa sestrom je isto iako je i dalje u istoj drzavi. Mogu da zamislim kako je recimo tek mojoj majci koja nije videla familiju iz Slo. jedno 5 godina, pa i vama. Ja jos gledam nesto da smuljam pa ako odem iz ove zemlje i ja cu biti u slicnoj situaciji, ali sta da se radi kada je ovde takva kriza :(

Lazienski?  Ono jezero je i prosle godine bilo skroz zaledjeno, iako u periodu kada sam ja bila tamo, uopste nije bilo mnogo hladno.

Iva, ti rastanci jesu bolni, ali tvojima je sigurno lakse nego tebi. Oni su u svom okruzenju - prijatelji, ostatak porodice, a i te rastanke im olaksava cinjenica da si ti srecna tamo (ako izuzmemo cinjenicu da ti oni nedostaju).

Inace i sama sam prisustvovala gomili takvih rastanaka, a danas i gledam neke drage ljude u tim situacijama.
Nije to nikad lako, ali kad znas da je tom nekom tamo bolje, stisnes zube i iscekujes novi susret, a u medjuvremenu tu su bar nove tehnologije - skype, mail, viber i sl. koje vam omogucavaju da budete u kontaktu i na neki nacin ucestvujete u zivotu ljudi koji su daleko. Znate i sami da toga nekad nije bilo, da su telefonski pozivi ka inostranstvu bili papreno skupi, tada je to tek bio pakao(ovo iz iskustva govorim).

I da, kada dodju deca bice lakse (bolece i tada, da se ne lazemo), ali se lakse pregura jer imas nekoga kome si potrebna i kome moras da se okrenes cim taj trenutak rastanka prodje.

Takodje, moj predlog je da se u medjuvremenu(dok ne nadjes posao, dok ne dodju deca..) maksimalno okupiras obavezama da bi sto manje razmisljala.

Jeste Koni. Znas li sta znaci naziv na poljskom?
Inace jos nismo isli tamo od kako je zahladilo. Ova slika ce me naterati da odem.

koni ::

tu su bar nove tehnologije - skype, mail, viber i sl. koje vam omogucavaju da budete u kontaktu i na neki nacin ucestvujete u zivotu ljudi koji su daleko. Znate i sami da toga nekad nije bilo, da su telefonski pozivi ka inostranstvu bili papreno skupi, tada je to tek bio pakao(ovo iz iskustva govorim).

     

Ove savete koje si mi dala pokusavam da sprovedem. Uglavnom uspeva, ali ume da me zdrma nostalgija.



Devojke ima nova tema u pdf Knjige, ako ste raspolozene pogledajte.

iva,ja razumem da si ti osoba koja je vezana za roditelje i iskreno pokusavam da tebe razumem,jer ja jednostavno nisam takva...ali,koni ti je rekla super savete vec,a koliko nam pises ovde ti se svaki dan cujes sa svojima i jos ih vidis preko kamerice ? nije ni to malo   i sama kazes da ne bi imala neke stvari da si ostala ovde da zivis,a gledaj na to i ovako : kada se ti zaposlis,imaces vise para,pa ako ti ne budes imala vremena da ides cesce u Srbiju zbog posla,mozes da platis kartu tvojima da ti dodju,na primer kada dodju deca,majka moze da ti dodje malo da ti pomogne

Iva gledajuci stanje u nasoj zemlji sve nas ceka to iskustvo,jeste tesko ali otisla si da vam bude bolje i tebi i njemu.I kao sto i sama kazes da mozete danas,sutra da pomognete vasima.Bice to sve lakse vremenom.I cinjenica je da se nikada neces navici u potpunosti,ali bitno je da imate kako da stupite u kontakt,i sve sto su ti vec devojke rekle.

Iva: Ne znam, sta znaci?
Nadam se da si nam danas bolje volje
Jesi li bila kod doktora? I je li tvoja mama sada dobro?

Evo ga kolaz https://zenski-kutak.serbianforum.info/t821p390-drage-trudnice-3-deo#63352   

Bev prezgodna si. A stomak je bas narastao.

Koni, znaci kupatilo. Drugarica odavde mi kaze da su tamo bila kraljevska kupatila.
Ja sam dobro. Ma i generalno sam dobro, nego kad krenem da pisem o nedostajanju zvucim ocajno, mnogo gore nego sto jesam. To su trenuci, ostaju oziljci, ali sta da se radi. Kod doktora jos nisam isla. Mama je sad dobro, mada je navukla hronicnu astmu (hvala Bogu da je samo astma).

iva, sve ima svoju cenu. uzivaj sa muzem dok si sa njim, kad odes kuci uzivaj sa njima. i nemoj da zaboravis da uzivas sa svekrvom kad dodje    
glavu gore i u nove pobede

Yo** ::

nemoj da zaboravis da uzivas sa svekrvom kad dodje    

  
Ovo posebno.

Yo** ::

i nemoj da zaboravis da uzivas sa svekrvom kad dodje    

  

Hvala Iva      Je l' se svekrva unormalila malo,ili si ti digla ruke od njih?


A nas forum nije bas mobile friendly?Da li je neko probao da ide preko tel? Mnogo je cudno,ako hocu da dodjem na kraj ove teme,moram da saltam svih 40 i nesto stranica,redom.Pepeljuga mi rece da uopste i ne moze da se uloguje.