Život u zajednici

Bev, vidite da odvojite satove da makar stižu odvojeni računi.
Mi živimo sami, i definitivno ne bih nikada pristala da živim sa njegovom mamom. On je od mene stariji deset godina, a kasno su ga dobili roditelji, pa je njegova mama godinu i po mlađa od moje babe. Otac mu je umro pre 21 godinu, njih dvoje su bili sami, pa je ona teško prihvatila činjenicu da se on odselio. Dosadna je, usta ne zatvara, u sve se razume, najpametnija je na svetu, u sve bi se umešala... Samo što se malo zajebala, ja jesam za kompromis, ali ne dam da me neko jaše.
Pre deset dana sam toliko popizdela sa njom da mi je šećer skočio i gušila sam se ceo dan, i tu noć nisam spavala uopšte. Sva sreća, viđam je jednom nedeljno na sat, dva. Danas se nisam upuštala u duel sa njom, samo sam je stavila na mute. Nikad joj ne kažem ništa ružno, i on uvek reaguje kad me ona napada, a hvala bogu, toliko je normalan da nju samo sasluša, a mi uradimo kako se nama hoće. I draže mi je da dam pola plate za ratu za stambeni kredit nego da nju trpim.

Njegovi roditelji su bas fini, bar mi se cine kao ok osobe, medjutim retko ih vidjam, zajedno smo 7 meseci, a ja mogu na prste jedne ruke da izbrojim koliko sam ih puta videla, jer su odvojeni od nas. Oni su u svojoj sobi, mi smo u njegovoj ili u drugoj kuci pa nemamo nekog fizickog kontakta, a kod njega nema dnevna soba pa da se svi tamo skupljaju ... Ipak ne bih mogla da zivim u istoj kuci sa svekrom i svekrvom, koliko god oni bili fini. Ok je na odredjeno vreme ziveti tako ako ne postoji drugo resenje, ali godinama nikako ... Bilo bi mi neprijatno i neprirodno ...

drago mi je sto nisam jedina koja ovako razmislja i ne prihvata zivot u zajednici....

*cinderella* ::

a mi uradimo kako se nama hoće. I draže mi je da dam pola plate za ratu za stambeni kredit nego da nju trpim.

Yo** ::

ne znam da li sam ja nenormalna, ali da li biste vi ziveli sa njegovim roditeljima? ne da zive pored, nego u istom stanu ili kuci...

apsolutno ne!!! i da se desi da mi buduci muz nema stan svoj,da nije u mogucnosti da obezbedi prostor u kome bi ziveli sami,moji bi mi dali stan ili kucu,posto imamo par nekretnina,tako da ja nikako necu ziveti ni sa mojim,ni sa muzevim roditeljima

Roditelji mog momka su super, potpuno sam zadovoljna sa njima, e sad ja nisam nikad spavala kod njih,niti bila preko 5,6 sati da bih mogla da procjenjujem kako bi funkcionisali na duze staze.U principu sam protiv zajednice jer je mama imala negativno iskustvo sa mojom babom,sve dok se moji posle 5,6 godina nisu odvojili.Voljela bih i da se pomucimo,placamo privatno ili kredit za stan ali da zivimo odvojeno jer to je preduslov za dobar brak,u zajednici su uvijek trzavice i nema te opustenosti kao kad imas svoj dom i radis sve u dogovoru sa muzom,ne visi ti niko iznad glave.Ali naravno zelje su jedno mogucnosti drugo,kome je to u tom trenutku jedini izbor,sta da se radi bitno je da imas podrsku muza i da njegova mama nema previse uticaja na njega...

Ja ne bih mogla da zivim sa njegovima jer ne znam nikom da cutim, zivac sam, tako da sam sigurna da to ne bi bio pametan izbor! Roditelji mog decka su divni prema meni, super se mi slazemo ali znam da ni oni nisu za to da zive sa sinom i snajkom, eventualno u istom dvoristu!

mi smo ziveli sa babom,tj.moja mama je zivela sa svekrvom 7 godina i nije bilo nikakvih problema.naprotiv.uvek kaze da sam joj ja bila sigurnija kada me je ona cuvala,nego kada me je cuvala njena mama,da tih 7 godina ni jedan rucak nije skuvala i slicno.i to smo ziveli u jednosobnom stanu.

ja sam cesto kod decka i dosta vremena provodim sa njegovom mamom kad sam tamo i mislim da bih mogla da zivim sa njom.ona bi bila (ili ce biti) na jednom spratu,mi na drugom.
dok je on bio na terenu nekoliko puta sam je pozvala da cujem sta radi,jednostavno sam osetila potrebu...valjda sam se posle toliko vremena vezala za nju.
imala je ona nekih ispada,ali mislim da bih mogla da izadjem na kraj sa time.
valjda to zavisi i od coveka do copveka.kad sam prezivela ludu gazdaricu kod koje sam zivela u Beogradu,sve cu!

Yo** ::

drago mi je sto nisam jedina koja ovako razmislja i ne prihvata zivot u zajednici....

*cinderella* ::

a mi uradimo kako se nama hoće. I draže mi je da dam pola plate za ratu za stambeni kredit nego da nju trpim.

pa ja nikome ne bih savetovala da zivi u zajednici.
samo sto su nama okolnosti takve kakve su

Bev bitno je da je decko na tvoj strani i sto ni on ne zeli neki kontakt sa njima! U suprotnom bi ti bio haos zato sto su oni takvi kakvi su. Briga te, vas dvoje ste najbitnije

Bevana, lepo kaze Pepeljuga, odvojite brojila i deo problema je resen, ako to ne uradite imacete ogromne muke da se sa njima dokazete ko je koliko potrosio.

Ja nisam za zajednicu, a ni moj momak. Mi imamo mogucnost da zivimo u istom dvoristu gde i njegovi roditelji, u odvojenoj kuci, sto on nikako ne zeli. Imamo mogucnost da zivimo u stanu koji je moj, samo sto to ne bi funkcionisalo na neko duze vreme kad dodju deca jer prostor nije toliko veliki. I postoji neko trece resenje koje je u procesu.
Njegovi roditelji su ok ljudi, ne znam ih nesto dobro. Prema meni sasvim korektni, dobijala sam poklone od njih, redovno mi njegova majka priprema hranu koju ja volim, moj momak od njih ima punu podrsku sto se mene tice. Znam da ce uvek biti tu za nas i nasu decu, ali znam da ni oni nisu za to da svi zivimo u zajednici jer ni oni nikad nisu ziveli u zajednici.

Jako mi je drago sto smo moj momak i ja vrlo slicni po tom pitanju, bicemo bliski sa mojima i njegovima u nekim granicama normale, nista preterano, moze se reci da je cak i minimalno, ne ocekuje da ja budem nesto vezana za njegovu majku u da budemo super drugarice, vec samo normalan i korektan odnos. Jedino to iskljucuje bracu i sestre, on je svestan toga da ja imam mladju bracu i, ne daj Boze, da se desi nesto mojoj majci oni postaju moja briga bez pogovora, sto je on prihvatio i sto mu ne smeta. Meni je vrlo drago sto on ima dobar odnos sa svojom sestrom i sto vidim da postoji neka veza izmedju njih dvoje koja nadmasuje sve druge, a isto to postoji izmedju moje brace i mene.

Moja porodica je zivela u zajednici za babom i dedom, stricem i strinom i njihovom decom, punih 9 godina. Bilo je i svadja i raznih gluposti i to je jedan od razloga zbog kog ne zelim da zivim u zajednici kad se budem udala. Jeste bilo divno sto sam rasla zajedno sa sestrom od strica i sto smo bile nerazdvojne, sto nas je uvek bilo puno i sto je bilo divne videti punu kucu dece, ali opet, mnogo je lepse kad svako ima svoj mir pa makar to bilo i u stanu od 20 kvadrata.

Ma sve zavisi kakvi su ljudi.Ja zivim sama sa muzem i srecna sam zbog toga.Ali znam puno ljudi koji zive u zajednici sa jos puno ljudi i odlicno funkcionisu.

ako razmisljam iz sadasnje perpespektive, zivot u zajednici ne nikako. ali pitanje je sta ce biti sutra...ko zna u kakvim cemo uslovima biti.
dosta zavisi od njegovih roditelje i nas samih.

pufnasta ::

Moja porodica je zivela u zajednici za babom i dedom, stricem i strinom i njihovom decom, punih 9 godina. Bilo je i svadja i raznih gluposti i to je jedan od razloga zbog kog ne zelim da zivim u zajednici kad se budem udala. Jeste bilo divno sto sam rasla zajedno sa sestrom od strica i sto smo bile nerazdvojne, sto nas je uvek bilo puno i sto je bilo divne videti punu kucu dece, ali opet, mnogo je lepse kad svako ima svoj mir pa makar to bilo i u stanu od 20 kvadrata.

znam osobu koja misli da je ovakav zivot moguc bez svadja i misli da ce svi ziveti u harmoniji, i da je bolje tako nego da svako zivi odvojeno i za sebe. pogotovu sto mu se mama u sve mesa... ccc

Nikako u zajednicu.. svako za sebe pa nek dolaze ko gosti i obrnuto ja da budem gost.. sto dzaba da se svadjamo.. ako kod svojih zivimo ko princeze sto bih kod drugih ko sluga.. uvek imam i gde da se vratim.. jer vecina porodica kad im dolazi snajka računaju dolazi im kucna pomocnica..i očekuju da radis sve zivo ,a ni njihovi sinovi ne rade ili nista ili ni pola od toga nikad nisu radili,čast izuzecima..pa bi stalno nesto da ti traze da uradis,mesaju,savetuju.. hvala na savetu al ja cu po svom..nije svuda tako ali vecinski..posebno u jednoj ovakvoj drzavi na Balkanu.. ispada da sam ja protiv svakog rada ,i pomoci..ali nije tako ....al ne mogu ni da me prave budalom..uostalnom poznato je da snajka nikad ne valja..a zetovi se gotive..čim nesto lose,a budes predobar ,odma jao ovakva,onakva,snajka grozna,nista ne radi pa ovo ono..neka fala..u se i u svoje kljuse tako nesto kaze nas narod XD

Roditelji moga decka su me prihvatili kao cerku stvarno me vole...
Ali bez obzira na to, jednoga dana, ne zelim da zivim sa njima...
Zelim da ga poljubim i da ne mislim jel neko gleda, zelim da spavam i da ustanem kada zelim, da mi neko ne popuje sto nisam ustala ranije, obrisala prasinu, usisala i slicno... Zelim da ostanem u pidzami ceo dan ako mogu, da kuvam ono sto mi se jede, a ne sto mi se kaze...
Jednostavno receno, zelim da zivim svoj zivot, svako je dobrodosao u njemu, ali samo kao gost...

ne, ne i ne. a hvala Bogu nemamo taj problem.

ja volim kad sam slobodna u svom stanu. il kad izadjem iz kupatila da to bude samo u donjem vesu ili bade mantilu! a ne da gledam oce li mu tata proci. isto za seks. ako mi dune da hocu u dnevnoj sobi hocu tu i tacka.
kod njegovih idemo na vikend.

Hahaha ti vec odredila i vreme posete

Iz perspektive nekog ko je skoro poceo da zivi sa momkom, ima svojih prednosti i mana i zivot u zajednici, a i ovaj odvojeni.
Super je sto mozete da se organizujete sami da radite sta i kad vam je volja, sto sutra niko nece da se mesa u vaspitanje dece, sto mozete da spavate kad i koliko hocete, da se tusirate isto tako, da zaglavite u gradu do jutra i da vas niko ujutru ne gleda popreko.
Ali je nezgodno kad morate da se od jedne plate skucite (dzezva, lonci, poklopci, kucna hemija, cebe...).Pa onda vucete posteljine 1000 km, dodjete u stan a svo sredjivanje je samo na vama (nema mama, nema tata), kad krenete da radite i dodjete kuci, a rucka nema, pa spremate sami ma koliko da ste umorni...
Eto to su neki moji prvi utisci.
Inace sam jako protiv zivota u zajednici.Moja mama je imala horor iskustva sa mojom pokojnom bakom.Iako je baka prema nama bilo uglavnom ok i bas nas je puno cuvala, prema njoj je bila bas losa.Tako da volim sto zivimo odvojeno, bez obzira na sve.

mene ne brinu te stavri koliko cu da spavam,gde cu da odem,kad da se vratim,da li cu da se setam gola-ako se budem udala za sadasnjeg decka bicemo na posebnom spratu.znaci,postoje vreta,pa stepenice,pa tek tu smo mi.to nece biti problem.mene `brine` da tu ne bude nekih mesanja,samo to.

ponavljam sve zavisi od osoba. zivot u zajednici ima svojih prednosti i mana. najbolje je kada su ljudi civilizovani i normalni, onda sve moze da se resi.

meda ::

ponavljam sve zavisi od osoba. zivot u zajednici ima svojih prednosti i mana. najbolje je kada su ljudi civilizovani i normalni, onda sve moze da se resi.

Takvi su, nazalost, retki.

Mi idemo jednom nedeljno na ručak kod njegove majke. To uvek bude u zakazano vreme, a ona usta ne zatvara tih sat, dva, pa jos zajedljivo komentariše sve redom, najviše pripreme oko svadbe, pa kuka kako joj je teško što je sama, i tako u krug, pa bi mi draže bilo da jedem margarin i hleb kod kuće nego njen ručak. Redovno komentariše kako sam mnogo supe pojela, pa kako sam malo jela glavno jelo, brzo ću ogladneti, pa što ne jedem opet hleb, pa zašto ne uzmem više krompira (a ne smem zbog dijabetesa), pa me nutka kolačima, pa mi kaže da moram da jedem salatu... I odlepim, naravno. Lakše mi je da ja na brzinu napravim nešto nego nju da slušam. I kad mi se sređuje, srediću, a kad sam u frci, biće haos, i niko mi neće zameriti. Dečko hoće da mi pomogne, riba kupatilo i šporet, briše pod, kad treba, skuva, tako da mi je baš drago što smo sami. A što se tiče finansija, jako je teško, on sad ne radi, a ja imam ratu za stambeni kredit, ali mi je draže da nemam para nego da mi je gospođa svekrva nad glavom.

Pepeljugo,mogu da zamislim koliko ti je naporno to da slusas...iskuliraj i nemoj da se nerviras,hvala Bogu pa ne zivi sa vama...

Uglavnom se isključim, ali ne mogu uvek, nekad kad sam napeta i bez nje, poludim kad krene da smara. Ali šta da radim, njegova je majka...

bolje da je trpis sat,dva nedeljom nego svaki dan.