Kako prebroditi gubitak(smrt) voljene osobe?

Jeci,napisala sam ti u pp ne znam da li si videla-nemoj da ga vidis.ne radi to sebi.s` obzirom na okolnosti,mozda se sanduk nece ni otvarati...

Videla sam tek sad, izvini...
Ma hoce, tata je danas zvao babu i pitao je sta ona zeli, ona je rekla ja znam kako on izgleda, ipak je on moj muz, kakav je takav je, pa insistira na tome da bude otvoren...
To se meni nikako ne svidja...

znas kako, lepo kazes tati da ti je tesko i da ne zelis da vidis dedu tako. i lepo ako bude kovceg u dnevnoj sobi ili gde god, a ti budi ispred ili u nekoj drugoj. Pozdravi se sa babom kad dodjes, i smugni. nema potrebe da sedis pored babe!

ivana, hahahha u pravu si. moji su ti pravoslavci koji su slikali na sahrani. tacnije sa tatine strane, i babinu i dedinu sahranu. strasno! ahahha ko paparaci, bas pravi fotograf unajmljen. trebalo je da poziram!

Moj deda je imao slike sahrane svog tate (mog pradede), a ja sam oduvek bila malo morbidna, pa sam kao mala krisom uzimala te slike i gledala. Strasno.

Ne znam uopste ni cemu sluzi taj obicaj da sanduk bude otvoren, zasto je to bitno? To je samo kod nas pravoslavaca, je li? Meni je ubedljivo najgori deo bakine sahrane bio kada smo morali da stojimo u kapelici na groblju pored otvorenog sanduka, dok su ljudi pristizali da nam izjave saucesce. Definitivno bih to izbegla da mogu.

pa dobro, ja mislim da se to da preziveti, to je jedan dan, sat-dva. Deca koja su mala i nece ici na sahranu (pretpostavljam) a ova velika, i nisu deca, misljenja sam da ne treba drzati decu pod staklenim zvonom. Ne mislim da je to prijatno, naravno da nije.
u svakom slucaju, ne podrzavam taj otvoren sanduk, jezivo je.
letos kad je umrla moja skolska drugarica, nismo isle u odeljenje ali smo se dobro poznavale, bila je divna devojka. ja nisam mogla da udjem u kapelu, drugarica i ja smo krenule da izjavimo saucesce, ali nismo usle, jednostavno nisam mogla, otisli su moj momak i jos jedan.. Strasno je bilo, mozda i bolje sto nisam usla, pamtim je kao veselu, lepu, pametnu.. ne znam.

Ja ne mislim da bi tu iko trebao da sugerise Jecinoj baki sta da radi, njen je muz i ona treba da odlucuje. Sad ako je obicaj takav i ako ona to zeli, ne treba je sprecavati zbog par ljudi kojima bi to bilo neprijatno. Mislim da Jeci moze da se dogovori sa svojima da eventualno ne ulazi u kapelu. Slazem se sa Larom da vise nismo deca i da nas ne treba tako tretirati. Imam drugaricu koja u 17-oj godini nije otisla na sahranu baki sa kojom je bila jako bliska, jer su joj roditelji rekli da ne ide, meni to nije normalno. Ni meni nije bilo prijatno na bakinoj sahrani, niko ne voli sahrane sto je normalno, ali nesto se jednostavno mora ispostovati.

to sam htela da kazem, naravno da se ne treba izlagati nepotrebnom stresu, ali ovo clan porodice. Sta je tu - tako je. Treba prihvatiti i smrt. mi generalno treba da naucimo da se nosimo sa tim, jer ne umemo. a to sto sam rekla za stakleno zvono, i dalje kazem, ne treba decu po svaku cenu cuvati od svega, jer ce ih zivot kad tad docekati, i bice nespremna, daleko od toga da ih namerno treba izlagati situacijama koje izazivaju tugu, depresiju, traume. Ja sam prisustvovala sahrani svoje prababe, imala sam tad 9 godina, nije mi bilo prijatno, ali ne vucem traume iz tog dogadjaja niti mislim da su moji roditelji pogresili sto su me poveli, volela sam je.

i da, sto kaze bella, ne treba niko da sugerise, ja to ne bih dozvolila, da mi se neko mesa kako da sahranim svog muza.

svako treba da uradi onako kako se oseca. Ukoliko ona misli da je spremna i zeli da ga vidi, ona ce to i uraditi.

meda ::

svako treba da uradi onako kako se oseca. Ukoliko ona misli da je spremna i zeli da ga vidi, ona ce to i uraditi.

Slazem se.

Jaoj danas sam saznala da les treba da se poljubi?!
ostala sam bez teksta, i odmah sam rekla da ja to ne mogu, mogu da ga vidim, ali da ga poljubim to ne...
Boze koliko mi se nasih obicaja ne svidja nikako...

ne ljubi se les, vec krst koji stoji na lesu, ne brini. Jeci, to je tvoj deda, ne plasi se.

Slazem se sa Larom i Lus.
Jeci,ako sanduk bude otvoren,ti mozes da ga izbegnes ako zelis onako kako ti je Lus predlozila.Rekla sam ti u pp da sam ja usla unutra na kratko i sta je bilo tada.E,kasnije sam sve vreme bila napolju sa bracom.U kapeli je isto otvoren,kada svestenik zavrsi svoj deo,onda se porodica oprastaod pokojnika.Poljubi se krst tada i oprasta se ko kako zeli.. .E,ti ne moras da ulazis u kapelu uopste nego budi sa momkom/drugaricom ispred.Tako sam ja kad mi je umrla prva baba pre puno godina.Ja sam popila magicnu tabletu i bila unutra,bas iz tog razloga koji je Lara navela.Htela sam da ocvrsnem i da se suocim sa time, jer nisam mala.A i smatrala sam da joj to dugujem.
Posto su kod tvog dede otezane okolnost,pitaj mamu kako izgleda i da li ti preporucuje da ga vidis.

Mene majka forsirala i da moram biti na dedinoj sahrani i da moram poljubiti krst,to drugo nikako nisam mogla,tetka je tad rekla da me ostavi na miru i da ne trazi to od mene,imala sam samo 13 godina. Majki necu oprostiti sto me uopste povela na sahranu jer je to bilo traumaticno za mene ali ona je toliko bila vezana za dedu i uopste se nije pitala sa mozgom tih dana.

kad je meni baba umrla i posto je kod nas obicaj da se probdi uz pokojnika, ja sam sela u sobu gde je kovceg i zaspala.. i nista. baba je umrla, zivela dosta, zivela kako je htela, doslo i njeno vreme. kamo lepe srece da svi dozivimo te godine...

Yo** ::

kad je meni baba umrla i posto je kod nas obicaj da se probdi uz pokojnika, ja sam sela u sobu gde je kovceg i zaspala.. i nista. baba je umrla, zivela dosta, zivela kako je htela, doslo i njeno vreme. kamo lepe srece da svi dozivimo te godine...

Pa da, tako sam i ja pocela da razmisljam...
Ne cuvaju mene moji pod staklenim zvonom, ali nam je ovo prva smrt u porodici, nikada ranije kroz ove stvari nisam prosla, do pre par dana ni obicaje nisam znala... Ma realno, vreme je da ocvrsnem, prebrodim to, i idem dalje sa zivotom!

Meni je pre 3 godine otac umro..bila sam van sebe...mnogooo vremena mi je trebalo da se "oporavim" (mislim nikada se od toga necu oporaviti),al bar da prihvatim to nekako,kao deo zivota,i da je tako negde zapisano!! Mene je izvuklo drustvo. Oni su uvek bili tu,iako ja nisam htela nikoga tad,zelela sam da budem sama...izvukao me je iz toga brat,koji je onako kao musko bio najjaci i bio ogromna podrska meni i majci,i izvuklo me je i to sto sam nekih 3-4 meseca posle toga obnovila vezu sa deckom sa kojim sam pre bila i sa kojim sam i dan danas A sto se tice tog ljubljenja itd...kada je bila sahrana,moj brat i ja uopste nismo ulazili u kapelu...ja svog oca tad nisam videla..nisam zelela i nisam mogla...pamtim ga kao osobu punu zivota,i nisam mogla da ga gledam takvog i da tu sliku pamtim!!!

Plavooka, tesko je izgubiti bilo koga, a kamoli roditelja... Samo se drzi... Imas ljude oko sebe koje volis, i koji tebe vole, to je najbitnije!
Devojke, prosao je i taj danasnji dan...
Sahrana je gotova, kovceg je bio zatvoren, sto mi je posebno drago bilo... Isplakala sam se, i sva se tresem sada, ali ovo ce proci, i ja moram dalje sa zivotom...
Sutra zelim da se vidim sa najboljim drugaricama, dosle su i one na sahranu kao podrska meni, sto mi je zaista mnogooo znacilo...

Poslusacu vase savete, okruzicu se ljudima koji imaju dobar vajb, i polako idemo dalje...

Hvala SVIMA na savetima, i na podrsci... mnogo mi je znacilo ovo sto sam ovde citala...

Jeci,za tebe jedan

dobro je, bices dobro posle nekog vremena..

I za vas MNOGO

Jeci, izvoli

I meni je deda umro pre 5god koga sam jako volela, i tad sam bila slomljena,ali kako je odmicalo vreme bilo mi je sve teze i teze, i onda je sve to odjednom prestalo. Moli se za njega, pali mu svecu, i bice sve ok, vreme leci sve. Moras da imas na umu da bi on najvise voleo da nastavis lepo da zivis, i verujem u to da su drage osobe uvek sa nama.