Pravo vreme za prvo dete

Cini mi se da je slicna tema postojala na novom forumu. A i ako nije, ovde cu je otvoriti.
Dakle, kad je pravi trenutak?
Sta ako zakasnite sa skolovanjem ili pronalazenjem onog pravog?
Treba li cekati da imate sve uslove materijalne prirode ili moze nesto i da nedostaje?
Koliko vam je bitno da se psihicki osecate spremnom i sposobnom za dete?
Plasite li se prve trudnoce?
Sta ako znate da oboje radite 24/7? Ima li onda prostora i vremena za bebu?

Po meni je psihicka spremnost najbitnija, uzasavam se kada vidim mlade, nezrele majke koje nisu sposobne da se brinu o svom detetu. Dete zahteva posvecenost i promenu nacina zivota, svaka zena koja ga planira mora da bude svesna toga i spremna na to.
Sto se tice materijalnih uslova, naravno da uvek moze nesto da nedostaje, ali osnovne stvari treba da postoje. Bez sigurnog posla, finansijske sigurnosti i stambene situiranosti ja licno ne bih radjala dete, nisam od onih koji misle da ce se snaci nekako, kada odlucim da rodim dete zelim da mu pruzim sve.
Naravno, nezaobilazan uslov je i skladna i ozbiljna veza ili brak. To je otprilike to

Uh, nikada se sve kockice neće sklopiti, ma koliko se mi trudili i želeli.
Mogu da kažem iz ličnog iskustva. Imam 24 godine, udala sam se za svog muža sa 23, čim sam završila fax. Nekako logični nastavak je bio beba. Imala sam neki poslić prošle školske godine ,a mm radi i živimo sa njegovima u kući,na posebnom spratu. I eto- imamo bebu kojoj ne fali ništa.
Najbitnije je naći osobu za koju smatrate da će biti dobar roditelj i suprug. Možete imati sve finansije sveta,ali kad pored sebe nemate osobu koja će u pola noći ustati da ljuljušk bebu da biste vi spavale- dzaba je!
Naravno, novac je bitan,ali ja sam tu u fazonu da ćemo se snaći Moji su tu,njegovi, nas dvoje,neće joj zafaliti ništa,a ima već više nego neka deca.
Eto...

Bella, malo li je?
Sta mislis koliko je to ostvarljivo u Srbiji?
Ima puno parova koji jos zive sa njenim, njegovim roditeljima, i imaju decu. Kako oni funkcionisu?
Jer ima to i prednosti i mane. Prednosti su npr. ako hoces da ti neko pricuva dete (sto meni sad sa ove daljine deluje VAU), a mane sto nikad nemas svoj zivot.

E kada sam spomenula stambenu situiranost naravno da nisam mislila da par pod obavezno mora da poseduje stan u njihovoj svojini, to je skoro nemoguce u ovo vreme! Bitno da postoje uslovi da se izdvoji novac za kredit, kiriju, pa cak i da imaju zasebnu sobu, ili sobe u roditeljskoj kuci dovoljne za par i dete. Nekome to ne predstavlja problem, nekome da, svi smo mi razliciti. Poenta je da par sa detetom moze da ima svoj prostor i mir.
Ja bih pristala da zivim sa roditeljima svog muza pod uslovom da se lepo slazemo i da smo nekako odvojeni od njih, eto kao Nancika npr. Ali ne bih pristala da imamo jednu malu sobicu u okviru kuce njegovih roditelja, u tom slucaju bih se radije odlucila da sacekamo dok ne budemo mogli da se odvojimo u poseban stancic.

Jao, ja obozavam bebice i sva se raznezim kada ih vidim, ali pomisao da sam ja trudna i ocekujem dete me u najmanju ruku uzasava. Tako da vidim da nisam ni priiiblizno spremna na to i verovatno necu ni biti pre 30-e godine

ja bih volela da sve bude onako kako Bella zamislja i potrudicu se da tako i bude,ali ako ne bude moglo tako,onda ce moj slucaj biti kao Nancikin!Znaci,ako po zavrsetku faksa ne budem mogla da nadjem posao,a muz bude solidno zaradjivao,verujem da bih se odlucila za bebu.

Psihicki sam spremna,pravu osobu sam nasla,jos treba da se ostvari finansjski momenat,tj.zavrsetak mog studiranja(vecitog) i uredjenje naseg stambenog prostora,a radimo na tome.

Zvonci,ja svaki put kad odem kod decka provodim vreme sa njegovom sestricinom koja sad ima godinu i po i koja je najsladje (i najcupavije )dete koje sam iiiiikada videla-mozes da zamislis koliko bih ja `sad i odma` `!

Mislim da nikad necu biti skroz spremna za dete.Plasi me porodjaj,da li ce se beba roditi zdrava i prava,plasi me tih 5 dana u bolnici,plase me prvi dani sa bebom,da li cu umeti,sta ako nesto pogresim,da li cu biti dobar roditelj,sta ako nemamo dovoljno para,i tako u nedogled.I pored svih ovih strahova,ja bih htela bebu sad odmah.

tek sad vidim da mi se misljenje poklapa sa zvoncicinim.

A temu sam postavila zato sto nas sad svi pitaju kad cemo bebu? Mi bismo dvoje i jedno da usvojimo, ali su u mojoj glavi deca odmah tu negde dve-tri godine. Ja nisam imala nesto mnogo iskustava sa decom, bebe nisam ni uzimala u ruke. I sve sto ste navele me plasi.
Plus to sto je sa finansijske strane sve jako neizvesno.
A onda pomislim na to kako mi je otac vec zasao u 60-tu i kako bih jako volela da moja deca imaju i zapamte dedu, a i mama da mi pomogne dok jos moze (hvala Bogu pa je mladja od tate). Kad njih vidim kako se razneze sa decom... Da ne spominjem da punim 30-tu uskoro.
Iskreno receno ja sam mislila da cemo to naredne godine. Sad vidim da ce to mnogo da zaivsi od njegovog i mog (nadam se da cu ga naci) posla.

za dete nikada ne mozes biti spremna (u smislu da sve znas). To vam se uci u hodu. Zato prva deca uvek sluze za `vezbanje`, zvuci ruzno ali tako je, a sa ostalima ti bude lakse. Uostalom, znas i sta te ceka sa drugim, trecim. Sa prvim je uvek najteze pocev od porodjaja do svega ostalog.

Ja sto se tice trudnoce, cekam da zavrsim sa obrazovanjem i onda da se zaposlim! Kada osetim da bih mogla eto sada, prekidam sa pililulama (naravno kada budem udata) i hop na rad. A dragi suprug nece ni znati. I necu da se zamaram sa tim hocu li, jesam li itd. Cekacu godinu dana, ako tada ne bude mogla da dodje na svet bebica onda cu da skoknem do lekara!

A sto suprug nece znati? Ja bas mislim da se sa ovim mojim dogovaram oko toga.

zato sto ce da bude iznenadjenje! i da se ne bi brinuo. Dovoljno je sto cu ja da se zabrinjavam ako duzeee vreme ne budemo mogli. Jos mi on treba nad glavom da me pita jesi li, kakav je test, i da mu bude krivo svaki put kada kazem da sam dobila. Uostalom, ne zelim da seks pretvorim u rad na bebi! Tada ima punooo vise tenzije.

A da mene pitas kada bi tebi bilo ok da pocnes da radis na tome, paaa, zavisi prvo

1. koliko ti je ostalo do kraja faksa i da li mislis da ga zavrsavas?
2. kako ekonomski ti i tvoj dragi mozete da izdrzite?
3. imas li tamo posao, ili kada se zavrsi ta ` praksa` cao/dovidjenja?
4. i ako bi sve ovo bilo ok, ne treba da bude IDEALNO, jer nikada nije, onda prvo uzivas u braku jedno pola godine, pa onda razmisljaj o bebi!

ja mislim da cu uraditi isto kao lus

Imam jos diplomski, i moram da ga zavrsim.
Od posla ni P, ni na vidiku. I dok ne savladam jezik, nece ga ni biti. Od septembra idemo na neki intenzivni kurs slovencakog, tako da cu bar tu stavku resiti. Posle dok ja sredim opet papire (strasno!)...
I to mu opet otprilike dodje sledeca godina.
Problem je i u tome sto znam da ce on imati uzasno puno posla naredne dve godine (12sati dnevno bukvalno), a meni se ipak ne ceka toliko. I strah me sta ce biti kad mu istekne ugovor. A da ne spominjem da ne zelim da zavisimo samo od njegove plate. Znam tezak sam panicar.
Videcu, nekako mi se mota po glavi da mi je taj prvi instikt za narednu godinu i najispravniji. Mislim ko kaze i da ce nam uspeti iz prve? Da mi pocnemo naredne godine da radimo na tome, pa dokle stignemo.

i ja sam tezak panicar,i volim da sve bude isplanirano i sredjeno i ne verujem u ono ''snacicemo se.za dete mora da ima'',ali sto se ovuh stvari tice stvarno ne planiram da cekam idealne uslove.
mene je strah da kad bih cekala posao,sredjenu finansijsku situaciju,i sve ostalo,ni u 35. ne bih imala dete.

onda ga iskoristi maksimalno moguce! to za posao zna da ubije u pojam, a kada jos treba da napravi dete! mrka kapa!

ivaa, pa cestitke! Ako je samo diplomski, to je znaci gotovo!

Dobra tema Iva! Ja sad tvrdim da se necu udati a i nisam nesto luda za decom (imam dve male sestrice velika je razlika tako da menjam mamu vec godinama),to se sve nauci ja znam o decu,pelenama,prvim temperaturama,grcevima,prvim koracima koliko god hoces. Sto se tice uslova tu sam bas teska (stalno davim sestru koja je dve god mladja od mene),ako odlucim nas stan se podrazumeva (ko ne moze da ima na svoje ime iznajmi),da oba partnera budu zaposlena (danas ne mogu dvoje od jedne plate a kamoli troje ili cetvoro),i da se ima neka ustedjevina npr. da u slucaju da jedno ili oboje (vremena su teska) ostanu bez posla u mesec,dva da mogu da prezive iz "crnog fonda",par meseci dok ne stanu ponovo na noge.
Parola "snacicemo se" nazalost retko "pije vodu",brakovi se sklapaju a onda jos brze rastaju nemastina utrci kroz prozor pa sve pobegne kroz vrata. To oko pomoci roditelja NIKAKO to (sto sam videla iz primera) uglavnom pocne lepo pa onda se svekrva buni sto ona "odvaja od usta za unuce" a snajka je kupila nove cipele,pa tasta kuka cerci kako "onaj njen lencuga treba da zapne jer je kod oca zivela ko princeza". Nastaje havarija, a tek ako se jedan od roditelja razboli pa obe penzije ili plate odu na njegovo lecenje pa taj izvor "presusi".
Ako ikad budem imala dete moji ce moci da kupe igracu ili stvar kad dolaze da ga obidju,da mu tutnu neki dinar u tinejdzerskim danima. Oni su radili da bi obezbedili meni i ja sam imala sve,moje dete je moja briga a oni treba da starost provedu uzivajuci po svetu kako im dolikuje!

dokle biste odlagale trudnocu ako uslovi koje ste navele nisu ispunjeni? znaci da ne ulazimo u to kako i zasto,nego jednostavno nisu,do koliko godina biste cekale?

do tridesete. dalje ne bih htela da rikujem.

35 godina je meni taman za prvu trudnocu! Tj ako zene racunaju da imaju neku karijeru za to treba neka godina da prodje da bi napredovale na poslu. Nazalost ovde se pod "karijerom" cesto podrazumeva samo da se zaposlim pa cu vec sl.god na trudnicko

meni na prvu loptu pada 30 godina.ako bi uslovi bili losi bas,onda bi se to prolongiralo za jos koju godinu,2-3.

trudicu se da vecina uslova bude ispunjena,ali necu cekati one idalne.ja sam odrasla sasvim skromno,pa sam srecna!

pravnici sto mrzim ove kisobran norme.

sve se moze kada se hoce i da budes mama i uspesna zena. a pogotovo sto dete ne radjas samo za tebe. zato treba da nadjete dobrog muza.

za sve ima vremena samo treba dobro da se organizuje. to i jeste tako iako je ta tec izlizana.
ja imam vrmena za decka, posao,fax, odlicno ucenje,dobrotvorni rad, shopping, drugarice, engleski i spanski, poneko putovanje! za vas na forumu. ali je kljuc da se ne baca vreme na gluposti. i onako je zivot kratak.

Lus, amin.
Evo ja punim 30-tu u novembru. I planiram sledece godine dete. Naravno ako u medjuvremnu na dodje do smaka sveta.

idem u off,ali ja sam primetila da sam super organizovana kada imam puno obaveza i da sve stizem,a kada imam samo nekoliko stvari da uradim samo se razvlacim i bzvz gubim vreme...
iva,ti si bas uporna i sve ce to da se sredi

Sto sam uporna?