Citati, poslovice...

RODITELJSKO PISMO

Drago dete,
- Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom
i pokušaj me razumeti.....
- Ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sama odenuti, budi strpljiv....
- Seti se sati, koje sam potrošila, dok sam te tome naučila....
- I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me....
- Kada si bio malen, morala sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre nogo što si utonuo u san.....
- Ako se ne budem želela kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morala loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ti ušao u kadu.....
- Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me
gledati s' podsmehom na licu......
- Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.....
- Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati.....
- Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s' tobom i da me znaš slušati.....
- Ako ne budem želela jesti, nemoj me prisiljavati da jedem.... Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne......
- Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake......
- I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti..... Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i pokušala sam te pripremiti na putovanje života......
- Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvu.....
- Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s' ljubavlju i strpljivošću.
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.
Volim te,
........tvoj roditelj .......

Vreme sve briše. Hteo to čovek ili ne, vreme sve briše. Sve odnosi.
Na kraju ostane samo mrak. Ponekad u tom mraku nađemo druge, a ponekad ih tamo ponovo izgubimo. Mi jednostavno ne prepoznajemo značajne trenutke naših života dok se oni događaju. Stvari i ljude uzimamo zdravo za gotovo. Sve dok stvari ne budu takve da mogu biti uzete od tebe..

" Ne kradi mi medjuvreme, ako vec ne osecas svoje. Postacu hladan i promenicu se, kad-tad cu eksplodirati. Ko ce da skuplja parcice? Ti? Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog. "

Lu Salome BRAVO

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža.
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža
Pa da na kraj sveta iznikne...

To joj je svakako bilo lakše nego da mamici prizna da smo se rasturili, pa da onda sluša kako ova sastavlja nekrolog našoj vezi "koja od početka nije valjala, koja je ionako došla do jedne tačke kad se nešto mora promeniti, koja je bila pravo mučenje za oboje, koja je.. koja je...koja je..."
Mogu li da pomognem?
Koja je retki prozirni biser. Suzica uvređenog anđela...Odjek pahulje...Mala nevidljiva zvezda...
Koja je jedini suvenir koji ću spakovati na dno sebe kad se jedne jeseni otisnem sa planete Zemlje...

Pa ona mi nikad nije bila bliza nego tad.
I nikad dalja...
Hm, pomalo relativno. Slucaj za Profesor-Alberta...
- Da li sam ti ikad rekla da te volim?
Nisi, lutko, a neces ni sad, koliko te znam. Nekako ces se vec izvuci iz te klopcice.

Lomis mi srce ko bagremov prut, onako usput, kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas. Al ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove, znam mozda se varam? Al sto da se staram o tom? Kad neko to od gore vidi sve...

A na kraju krajeva, sa njom nikad nisam znao na cemu sam, a uvijek je bila moja, na neki cudan nacin.

Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah?

Nema šta. Moje je prošlo. A tvoje, vidiš, nikad nije ni bilo..

Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi...



Mrvice, Mika Antic je u pitanju, evo za tebe :

U medjuvremenu

Na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvatu nasih kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jacaju,
ali ne rastu.

A da zakoracis?
Ne, ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice? Ti?
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog.

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Znam volim Antića, hvala
Pusti da budem tvoj čarobnjak. Odvešću te na mesto koje nisi nacrtao na svojoj mapi. Ostavi predrasude drugima. Ne pokušavaj da me obučeš u nekakvu izlizanu priču kojoj poznaješ kraj. Ne znaš ti kakvu maglu krije ova glava. Pričaću ti o notama koje nikad nisi čuo. Ćutaću na svim jezicima sveta. Mogu da te pogledam a da ne otvorim oči. Mogu da te zagrlim i da te nikad ne pustim...

‎"Onaj ko prvi kaže "izvini", najhrabriji je. Onaj ko prvi kaze"oprosti"- najjači je. Onaj ko prvi zaboravi, najsrecniji je."

Ljudi su kao satovi.Neki zure, neki kasne, a neki su i pokvareni. Neki su toliko skupi da kasnije shvatis da uopste ne vrede.

Ti i ja ćemo uvijek imati nedovršenog posla.
Jer to smo mi, puno više od prijateljstva, puno manje od ljubavi ...

".. Vi ne želite da budete srećni. Hoćete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Možete da zažmurite dok rešavate, ili da to radite otvorenih očiju – nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokušajete da mu u mislima kažete: “Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe.” Pazite šta se događa. “Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreću.” Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivši ove reči? Mnogi, čini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga? Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: “Kako mogu da budem takav egoista?” Ali razmislite stvarno ko je egoista. Zamislite nekog ko bi vam rekao: “Kako si mogao da budeš takav egoista da ti tvoja sreća bude važnija od mene?” Zar vam ne bi došlo da odgovorite: “Izvini, ali kako ti možeš da budeš takav egoista, kad očekuješ da tebe stavim iznad svoje sreće?” Jedna žena mi je pričala kako je njen ujak, sveštenik u lokalnoj crkvi, uvek počinjao besedu rečima: “Samo je žrtva dokaz ljubaavi; mera ljubavi je altruizam.” Savršetno! Upitao sam je: “Da li biste poželeli da vas volim po cenu svoje sreće?” “Da”, odgovorila je. “A vi mene?” upitao sam. “Da” rekla je. Zar to nije čudesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bih voleo nju po cenu moje sreće. I tako, imali bismo dve nesrećne osobe, ali živela ljubav!"


Posjetilac jedne ludnice zatekao je jednog od ludaka kako se neprestano klati na stolici i sav srećan beskonačno ponavlja:”Lulu… Lulu… ”

“Šta je tom čovjeku?” – upitao je posjetilac doktora.

“Lulu je žena koja ga je ostavila.” – odgovorio je doktor.

Obojica su ipak nastavila dalje i došli do ćelije u kojoj je bio čovjek koji je neprestano udarao glavom u zid i jecao:”Lulu… Lulu…”

“Šta, zar i ovaj ima sindrom Lulu?” – upitao je posjetilac.

“Da.” – odgovorio je doktor. “On je čovjek za koga se Lulu udala!!”

***

“Samo su dva razloga za tugu u životu:
kad ne postignemo ono što žarko želimo,
i kada to postignemo.” – Entoni de Melo

“Ljudi koji se trude da po svaku cijenu poboljšaju stvari, često pokazuju veliku sposobnost da ih pogoršaju. Na kraju krajeva, rješenje problema i nije u akciji niti u neaktivnosti, već u razumijevanju, jer tamo gdje postoji istinsko razumijevanje, tamo problema i nema.” – Antoni de Melo

''Volim te uvijek
I kad se budiš
I kad na licu šminke nemš
I kad si ljuta i kad se čudiš
I kad bez mene na ples se
spremaš
Uvijek te volim
Hoću da znaš
Volim te ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim
U svakom slučaju te volim
Volim te kada si blijeda i sjetna
I kada bore imaš na licu
Volim te kad si divlja i sretna
I kad u ruci držiš pticu
Kada ništa nećeš da mi
daš'' (Đ.Jusić - L-Paljetak )

"Bila je takva suprotnost sama sebi. Bila je najhladnija i najsurovija osoba koju znam, rušila je ljudima snove koristeći samo par reči, a u isto vreme, niko nije znao da veruje u ljude kao ona i niko nije znao više i lepše da voli od nje..
I znaš, njen osmeh je uvek bio tu, a opet ne sećam se da sam je često viđao srećnu. I bila je tako jednostavna, a opet je sve komplikovala."

„Pretpostavljam da znate pravila. Ako zelimo, mozemo ponovo da se rodimo, i da se jos jednom oprobamo u zivotu, ali prvo moramo da popijemo malo vode iz jezera zaborava, da bi nam se prosli zivoti izbrisali iz secanja. Tako je to u teoriji; ali, kao i sve teorije, to je samo teorija. Jezero zaborava ne funkcionise uvek onako kako bi trebalo. Mnogo ljudi se seca svega. Neki kazu da ima vise vrsta vode – da se sluzi i voda iz jezera uspomena. Ja ne bih znala.

Ja nikada necu piti sa jezera zaborava. Ne vidim svrhu. Ne: vidim svrhu, ali ne zelim da rizikujem. Zivot koji sam vodila bio je prepun teskoca, ali ko kaze da sledeci nece biti jos gori? Cak i putem ovog ogranicenog uvida mogu da vidim da je svet podjednako opasan kao i u moje vreme, osim sto su beda i patnja mnogo vece. Sto se tice ljudske prirode, jeftina je imitacija kao sto je uvek i bila.“

M.Atvud, Penelopijada

"Nisam te videla odavno, imaš li
nekog?" upitala je tiho.
"Imam", odgovorio je.
"Aha", izusti i okrenu mu leđa,
spremna da krene.
"Ako opet odeš, opet neću imati",
šapnuo je..

Pitao sam profesora; Sta je ljubav?
- Rekao je da nije ucio taj predmet.
Pitao sam vozaca; Sta je ljubav?
- Rekao je da ne zna taj put.
Pitao sam dete; Sta je ljubav?
- Reklo je da ne zna tu igricu.
Pitao sam ludaka; Sta je ljubav?
- Rekao je da je to razlog zbog kojeg je postao lud.


Sa tobom ću uvek da imam neka nedovršena posla. Sve na pola, sve komplikovano, sve kako ne treba. Nedovršene rečenice zbog mog nedostatka hrabrosti, nedovršeni zagrljaji i poljupci. Sve tako, presečeno.

Ne brini se ti za mene, ja ću to uz malo ruža i maskare preživjeti ali ti, šta ćeš ti? Ti si taj koji ima nešto trulo u sebi. Srce.


Znaš, njen osmijeh je uvijek bio tu, a opet, ne sjećam se da sam je često viđao sretnu. Bila je tako jednostavna, a opet je sve komplikovala. I sve sam ja to znao. I sada znam sve, baš sve o njoj. A opet - ne znam ništa.

Muškarac koji tretira ženu kao princezu, dokazuje da ga je odgojila kraljica.

Emotivna sam. Placem, patim i razmisljam... Sve primam k srcu, cak i kada to dolazi od potpuno nebitnih osoba u mom zivotu. Mrzimm kada mi neko kaze nesto lose, a jos vise kada od drugih cujem sta je rekao... Cesto stavljam srce ispred razuma, iako ne bi trebalo...Smatram da ponos unistava mnoge lijepe stvari u zivotu i nastojim to izbjeci koliko je moguce...Ali, i kada progutam "razum", a ponovo budem povrijedjena, dodje mi da sama sebi pljunem u lice...

- Nisam dobra. Uopšte nisam. Ti me tretiraš kao princezu na zrnu graška, a ja sam neko drugi. Ja sam negativac u ovom filmu. Neko loš. Pokvaren...
Uf...
Znam kako je to.
Svakom takav dan ponekad dode. Meni nikako da ode...
- Ne izgledaš mi kao da ti je istekao rok trajanja, Ridjo. Polako... Sve to dodje na svoje...
Pogledala me je kao što su me gledali neki kojima sam bio drag. Nije ih bilo puno, zato sam i zapamtio taj pogled.
Nastavio sam, shvativši da sam na dobrom putu da je pokrenem.
- Ne bih hteo puno da frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajuci da ih obideš, kao što sam ja ucinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...
Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih....

(Tri posleratna druga - Đorđe Balašević)

Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće… i onda će znati… Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije… Uzdahnuće, verovatno… Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi… Biće sama , nadam se…
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina… Tišina… Da…
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju… Kada je konačno nadjem…

" Laz je teska droga, sa te igle se jos niko nije skinuo".

" Kako do sad nisi naucila da sam ja momak kog svako moze lagati, ali ga niko ne moze slagati. I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno postujem jedino zbog toga sto sam ih licno odredio".

" Delovala je nekako jednostavno,otmeno,smerno, umereno lepo....."

" S tugom jednostavno treba umeti.....
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola....
I pazi.....
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu......
I onda si gotov.........
Jer tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija.......
I nikada te vise nece zaobici.......

" Laz je akrobacija na visokom trapezu, i ako sve nije sihronizovano do perfekcije, neko kad tad propliva u prazno".

" Tako to biva.Cudni su magneti u nama...
Nista nas ne privlaci tako dobro kao odbijanje..."

"Svi znaju za slucaj dva tvrdoglava jarca od kojih ni jedan nije hteo da se skloni sa brvna, ali postoji i verzija sa dva tvrdoglava jarca koji su se nadureni okrenuli, i otisli svaki na svoju stranu".

Ma, uzalud...
Uz zivot se ne prilaze uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako vec ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...

" Istina je preplasena mala lisica. Najcesce je jedino vikom mozes isterati".

.......Ali ljudi su ti uopste kao skoljke.....Moras ih otvoriti na hiljade da bi pronasao poneki biser".


Otad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža...
Pa da na kraj sveta iznikne...

Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja.
Jer ti možda misliš o meni što je samo za tebe istina, što je samo za tebe moja krivica, jer te niko ne razuvjerava, a ja mogu da ti pripišem zlu namjeru,
a to nije dobro, rat je, prijek pogled je opasniji nego u miru, teže se podnosi i krvavije vraća, a ponekad sumnja i strah natjeraju čovjeka da učini
ružnu stvar, da se osigura i odbrani.

Patim? Više ne. Stalo mi je? Niti to. Možda ga još uvek volim, ne znam. Znam da osećam nešto što se ne može opisati. Razočarenje 99% . Mržnju? Ne, nije zaslužio da ga mrzim. Drago mi je da mi je pomogao da shvatim neke stvari. Voli me? Niti me voli, niti me voleo. Ne znam čemu sam verovala, čemu sam se nadala. Ja mu pružam podršku, sreću, ljubav, razumevanje. A nova devojka? Bolja je. A ja? Bogu i narodu sam dosadila pričama o njemu. Uspeo je u svojoj nameri,upropastio je sve. Snove, planove, maštanja.

Lu Salome ::

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža.
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža
Pa da na kraj sveta iznikne...

To joj je svakako bilo lakše nego da mamici prizna da smo se rasturili, pa da onda sluša kako ova sastavlja nekrolog našoj vezi "koja od početka nije valjala, koja je ionako došla do jedne tačke kad se nešto mora promeniti, koja je bila pravo mučenje za oboje, koja je.. koja je...koja je..."
Mogu li da pomognem?
Koja je retki prozirni biser. Suzica uvređenog anđela...Odjek pahulje...Mala nevidljiva zvezda...
Koja je jedini suvenir koji ću spakovati na dno sebe kad se jedne jeseni otisnem sa planete Zemlje...

Pa ona mi nikad nije bila bliza nego tad.
I nikad dalja...
Hm, pomalo relativno. Slucaj za Profesor-Alberta...
- Da li sam ti ikad rekla da te volim?
Nisi, lutko, a neces ni sad, koliko te znam. Nekako ces se vec izvuci iz te klopcice.

Lomis mi srce ko bagremov prut, onako usput, kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas. Al ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove, znam mozda se varam? Al sto da se staram o tom? Kad neko to od gore vidi sve...

A na kraju krajeva, sa njom nikad nisam znao na cemu sam, a uvijek je bila moja, na neki cudan nacin.

Laku noć, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah?

Nema šta. Moje je prošlo. A tvoje, vidiš, nikad nije ni bilo..

Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi...



Mrvice, Mika Antic je u pitanju, evo za tebe :

U medjuvremenu

Na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvatu nasih kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jacaju,
ali ne rastu.

A da zakoracis?
Ne, ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice? Ti?
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog.

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ovaj prvi deo odakle je Lu?prelepo je...

Kajli, sve je Balasevic, ako mislis odakle je konkretno, to ne znam, imam ceo dokument na racunaru sa njegovim citatima, samo selektujem i kopiram.

"Cula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kozu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajuci uzalud za malom, najmanjom greskom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odskrinute skoljke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice za koju sam mislio da umire kad te obuzme i da se vise ne moze vratiti ako je jednom prebolis.
Da, zeleo sam je, jako sam je zeleo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspesno pokusao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u cudni raspored sicusnih mladeza na tilu vitkih ledja...I trgao se.Uplasen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih zeleo da poljubim? Ali ne sad. Jednom. Mozda...
Ja sam momak staromodan. Prevazidjen. Po mojoj religiji, moja zelja je samo pola zelje...
Lepo sanjaj, mali misu nabareni. Ko zna da li ces mi ikad vise biti tako blizu? Mozda cu se kajati, mozda cu morati da se napijem svaki put kad se setim ove noci...Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja...
Laku noc, njene pospane oci..."

"Jednom se tako naslonila na dovratak, prekrstila ruke i potrazila me dugim, tajanstvenim pogledom.
Zamislio sam je kako pegla male decije stvari, video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani, i cuo sam radio sa vecernjim zeljama slusalaca...
Znam, nije to idealna slika, stavise, feministkinje bi je rado iscepkale u parampacad, ali, ja je nisam spomenuo misleci da je idealna. Niposto. Hteo sam da objasnim sta se dogadjalo sa mnom.
Dotad sam djevojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nesto..."

"Ma ne... Nikad ja nju nisam ni volio,
mislim da je čak nisam ni poznavao..
osim što sam jako dobro znao sve njene navike,
čudne riječi koje koristi i svaki milimetar njenog savršenog tijela.

Ma ne, nikad ja nju nisam volio.
Čal ni sanjano o njoj.
Pa da, sa njom je svaki moj san postao stvarnost..
A to što ja nju nisam volio...
o tome se da pričati, još kako.."

"Uzdahnula je i sklopila ručice kao da zatvara knjigu poezije,
znao sam da i ona zamišlja istu onu mahovinu na kaldrmi,
i guste šiške jasmina na naboranom čelu bedema Runjaninove kuće..
- Divna legenda.. Čudi me da je dosad nisam čula?
-Pa.. Mene, vidiš, i ne čudi.. Pošto sam je upravo izmislio..
Da te zadržim još malo.."

"-Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Sretan sam ja momak...
Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...
Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.
-Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži?"

"Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti. Voleo sam je tako lako... a, tako sam tesko to znao da pokazem.... a, onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima.... kao tajna mapa mi je u koju zvezdu treba da se zagledam i tako... Eto ti pesma, ludo jedna!"

"Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom
balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se
tačno...
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa (Mašte). Kad
dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam
razbiješ..."

"Ali ona se katkad tako lijepo smiješi. Pa mi pet minuta u njezinu društvu bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene.. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je tristo. Kad hoću tu jednu..."

Kad bi ona bila pahuljica,
Ja bih sigurno bio januar
I ne bi nas mogli zamisliti
Jedno bez drugoga.[u]

Nema veze, proci ce i moja tuga, ali i tvoja sreca. Onda cu da ti kazem "Bices OK", pa ces da shvatis koliko malo te rijeci znace!