Citati, poslovice...

Muškarci su kao...
... godišnji odmor: Ne traju dovoljno.
... banana: Što stariji, sve mekši.
... vreme: Ne možeš ništa da uradiš da ih promeniš.
... kafa: Najbolji su oni topli, jaki, koji te drže budnom celu noć.
... kompjuter: Teško ih je razumeti, i večito im fali memorije.
... reklame: Ne treba im verovati ni jednu jedinu reč.
... snežne padavine: Nikad ne znaš kada će se desiti, koliko centimetara će biti i koliko će trajati.
... fotokopir-aparat: Služe samo za reprodukciju.
... parking: Svi dobri su zauzeti, a ostali su rezervisani... !

Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je sine moj, imati neuredan um.

Čemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?

Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.

Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji.

Samo onda kad i mi tražimo moći će neko i nas da sretne.

Ne verovati ni u šta, to mora da je takođe nekakva vrsta vere, zatucane i opake.

O meni najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.

Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku, nigde toliko drukčijeg kao u istim stvarima.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.

Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat, nego kao pad uvis!

Da bi nadmudrio mudrost, odneguj veštinu slušanja.

Orao nikad nije imao potrebu da se upozna sa nekim drugim orlom. Mravi su izmislili narode.

Ako neko postane svestan da je kroćen, kad-tad mora podivljati.

Mika Antic

Misilte da necete moci da prezivite ako ne pripadate necemu?Ali nije neopxodno pripadati necemu,nekome...nije cak ni neophodno zaljubiti se.Ko vam je to uopste rekao?Neophodno je voleti..medjutim istina je drugacija,vi govorite kako xocete da budete zeljeni.Hocete da vam aplaudiraju,da privlacite druge,sa svim majmuncicima koji trce za vama ..tracite sopstveni zivot!Vasem drustvu nece biti drago kad ovo cuje,jer kad se otvore oci i sxvati o cemu je rec postajemo zastrasujuci.Kako se moze kontroslisati takva osoba-neko kome niko nije potreban,ko se n e oseca ugrozenim kritikama,ko ne xaje za ono sto ljudi misle i govore o njemu? Presekao je sve te konce,nije vise marioneta ...Antoni De Melo

-Nije srecan onaj ko ima mnogo,vec onaj kome je dovoljn


-Kad god zena previse zahteva od muskarca, on ce pruziti otpor. Pustite ga da vam pruzi koliko zeli; tada cete videti kakav je on zapravo.

-NAJPRIVLACNIJA OD SVIH OSOBINA JESTE -DOSTOJANSTVO- !
-Istinski mocni ljudi ne objasnjavaju zasto zele postovanje. Oni jednostavno ne komuniciraju sa onima koji im ga ne ukazuju
-Budite svoji,svi ostali su vec zauzeti !
-Od svih halucinacija - nada je najbolja
-Prednost pametnih je da oni uvijek mogu glumit idiote. Suprotno je mnogo teže izvesti.
God gave you a penis and a brain, and only enough blood to run one at a time!

‎"I am my own God. We are here to unlearn the teachings of the curch, state, and our educational system. We are here to drink beer. We are here to kill war. We are here to laugh at the odds and live our lives so well that Death will tremble to take us."
Bukowski

Nikad ne znamo sta izazivamo u drugom coveku recju koja za nas ima sasvim odredjeno znacenje i zadovoljava samo nasu potrebu.

Na pitanje - kako oslabiti? - postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti. I na drugo pitanje - kako doći do para? - odgovor je takođe cinično prost: treba raditi. Ovako logični i jednostavni odgovori nisu popularni. Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje. Jer pravi smisao tih pitanja glasi: kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doći do para ne radeći, i kako položiti razred ne učeći, i kako postići nešto u životu ne trudeći se? To se traži. Bilo bi dobro da tu postoji neki štos, neka duhovita caka i rešenje. Prokleta neka je pamet, koja na laka pitanja daje tako teške, nemoguće odgovore!
Duško Radović
Osnovni problem sa svetom je u tome što su budale previše samouverene, a pametni stalno u dilemi.
Bertrad Rasel
Optimista veruje kako živimo u najboljem od svih mogućih svetova. Pesimista se plaši da je to istina.
Marfijev zakon
Glupa žena može odoleti inteligentnom muškarcu, ali potrebno je izuzetno inteligentna žena kako bi odolela idiotu.
Marfijev zakon
Ono što je zlo i ono što su nas učili da je zlo, mogu biti dvije potpuno različite stvari. Društvo nas uči da su određene stvari zle samo zato da bi nas držalo u pokornosti.
Čarls Bukovski
https://www.facebook.com/pages/Emocionalno-prihvatanje-Kreativna-radionica/260450130688587 ko ima fejs,na ovoj stranici ima svega,raj za dusu ...

BOJE PRIJATELJSTVA -
Jednom davno sve boje svijeta počele su se prepirati. Sve su tvrdile da su baš one najbolje. Najvažnije. Najkorisnije. Najomiljenije.

Zelena je rekla: “Jasno je da sam ja najvažnija. Znak sam života i nade. Mene su izabrali za travu, drveće i listove. Bez mene bi sve životinje umrle. Pogledajte bilo koje selo i vidjećete da sam ja u većini.”

Plava je prekinula: “Ti samo razmišljaš o zemlji, ali zaboravljaš nebo i mora. Voda je osnova života koju povlače oblaci iz dubina mora. Nebo pruža prostor, mir i spokoj. Bez mog spokoja vi biste bili niko i ništa.”
Žuta se zakašljucala: “Svi ste tako ozbiljni. Ja donosim smijeh, zabavu, Mjesec je žut, zvijezde su žute. Kad god pogledate u suncokret cijeli se svijet počinje smijati. Bez mene svijet ne bi bio zabavan.”

Narandžasta se potom ubacila: “Ja sam boja zdravlja i snage. Mene možda nema u izobilju, ali sam dragocjena jer služim ljudskom životu. Ja nosim najvažnije vitamine. Sjetite se samo mrkve, tikve, narandži, manga i papaje. Ja nisam na sve strane kao vi, ali kada nebo popunim kod izlaska i zalaska sunca nijedna od vas mi nije ni do koljena.”
Crvena je ovdje poludjela: “Ja sam vladar svim bojama. Ja sam krv – životna krv. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Ja sam uvijek spremna da se borim za pravi razlog. Ja pretvaram vatru u krv. Bez mene bi Zemlja bila prazna kao što je Mjesec. Ja sam boja strasti i iljubavi, crvene ruže i maka.”
Ljubičasta se pridigla, onako visoka i nadmena: “Ja sam boja aristokratije i moći. Kraljevi, generali i biskupi su mene uvijek birali jer sam znak autoriteta i mudrosti. Ljudi se ne usuđuju da meni protivrječe. Slušaju i pokoravaju se.”

Indigo je na koncu progovorila, mnogo tiše od ostalih, ali podjednako odlučno: “Razmislite malo o meni. Ja sam boja tišine. Jedva da me primjećujete, ali bez mene je svaka od vas suvišna. Ja označavam misao i promišljanje, sumrak i duboku vodu. Svi me trebate za ravnotežu i suprotnosti, za molitvnu i unutrašnji mir.”

I tako su boje nastavile da se prepiru jer je svaka bila ubijeđena da je baš ona nadmoćnija od drugih. Njihova svađa je postajala sve glasnija i glasnija. Odjednom je počelo da grmi i sijeva, ogroman pljusak se sručio na sve njih. Boje su se preplašile i zbile se jedna u drugu. Kada je oluja dostigla maksimum začuo se glas kiše:

“Vi glupave boje, prepirete se i pokušavate druge pokoriti. Zar ne znate da ste sve vi stvorene sa određenom svrhom, jedinstvene kakve jeste i različite? Uhvatite se za ruke i dođite mi.”

Tako su boje i učinile. Kiša je nastavila:
“Od sada, kada počne padati kiša, svaka od vas će se protegnuti po nebu u velikom luku boja koje će vas podsjećati da možete živjeti zajedno. Duga je znak nade u bolju budućnost.”



I tako, kad god ugledate dugu na nebu, prisjetite se da svi mi imamo svrhu zbog koje smo ovdje, neki više, neki manje važnu. Važnije od svega je da jedni druge poštujemo.

Priča o leptiru

Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.

Onda je leptir stao.

Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čahuru.

Leptir je s lakoćom izašao.

Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga.

Međutim ništa se nije dogodilo.

Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.

Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čahure da bude spreman da poleti.

Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.

"Never be afraid to fall apart because it is an opportunity to rebuild yourself the way you wish you had been all along"

You never know how strong you are until being strong is the only choice you have

Silence is the most powerful scream

If it's important to you,you will find a way.
If not,you'll find an excuse.

''I trpimo se koliko god umemo, i lagaćemo kako se razumemo, sve dok na kraju, zajedno, ne stignemo tim istim putem na dve suprotne strane.'' Mika Antic

Postoje oni od kojih ne možete otići. I oni kojima se uvijek vraćate. Postoje i oni od kojih ste otišli,a oni još uvijek nisu otišli od vas. Susretanja,sudaranja...Slučajni i namjerni saputnici. Istopljena prijateljstva. Promašene ljubavi. Poneki ispušten znak. Gdje tebe da smjestim? U one od kojih ne idem ili one kojima se uvijek vraćam?

Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekom prijatelju, zato što onda još jace osecam da je jaz nepremostiv. Taj covek je tu; ja vidim njegove jasne oci koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se, osuduje me, nalazi da sam prosecan ili glup covek. Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? I šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi? Velika je tajna neznana misao nekog bica – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potciniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, cuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaci, ni uci u nj, zato što mi niko nije slican, zato što niko nikoga ne razume.

Gi de Mopasan

Znam,nista sto Ti coveku das nije uzalud.I svako je stradanje na neku duhovnu korist.Ali koju,Gospode?Ako je vec moj bol ovako jasan,zasto nije i Tvoja poruka cemu on?Zasto mi dvostruku muku saljes?Patnju,i odgonetanje njenog razloga.Jer,ako mu smisao i svrhu ne prepoznam,bol je uzaludan.

Ona je Moj Razlog, u stvari.. moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila..

Ženi je valjda u prirodi da pati. Sve do jednom. Sve do trenutka kada joj neko srce razbije toliko da ga ničija ljubav ne može sastaviti. Tada ništa ne može popuniti prazninu u očima. Tada je ništa ne može smekšati. Tad je najslabija, ali i najjača. Tad gazi sve pred sobom.
Takvih žena se treba čuvati.


"Voliš li me?"
"Želim ti sve najbolje, svim srcem. Protumači to kako hoćeš."


Život nije gospodin, morat ćeš ipak sama da otvaraš vrata.


Jednoga dana možda ćeš poželjeti da vratiš vrijeme unazad, da ispraviš greške iz prošlosti. A ja, ja se samo nadam da ćeš tada imati nekog pored sebe, da ti kaže da se kazaljke na satu kreću u jednom pravcu...


Ako imate da zagrlite koga, učinite to, pripijte se i blaženo utonite u san...U suprotnom zagrlite jastuk i pomislite na nekog dragog, ko vam znači mnogo...Prizovite njegov lik, miris kože, njegove dodire, utonite u njegove oči...I sanjajte najlepše snove...U njima je sve moguće...Odoh...Po svoj jastuk i svoje snove...

Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa čeznja, u njega se smestila naša ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delić najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god težio i hteo, nikada me nećes dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio naš život, u njega se smestila naša sudbina. Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji. Usprotivilo nam se čudnovato prostranstvo neodređenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke ne bi li me zagrlio.
Izmedju nas je more beskraja – ne veće, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znaš? To je more ljubavi i ono će nas zauvek spajati.

"Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva."

"Čekam te satima da se pojaviš u gradu, onda se pretvaram da te nisam ni video... I ti odlaziš kući tužna, razočarana jer te nisam ni primetio...
Nisam uopšte, u pravu si...Nisam primetio da si kosu drugačije namestila, na levu stranu, ni da imaš novi parfem, ni crveni ruž, niti modru haljinu koju sam najviše voleo da skidam ... Nisam primetio da si me sa drugaricom tražila po kafani gde sam...
Ništa nisam primetio i nisam te satima čekao..."

Kad su znali da prodaju maglu, valjda će znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila troškove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno...
U američkom muzičkom filmu dečaci snime pesmu, to cuje Mister Sa Debelom Cigarom, koji slučajno prolazi periferijom, kucne šoferu da stane, i dalje se redaju kadrovi naslovnih stranica i ploča koje se štancuju. Život, u većini slučajeva, nije muzički film, a i kad jeste, nikako nije američki...

Vremenom ćeš navići na rastajanje.
Naučićeš da se sećaš. A sećanje je
isto kao i susret. I pomalo ćeš
navići da voliš mnoga bića u
uspomeni. Kao što deo sebe daješ
prijateljima, tako će i oni tebi
davati najbolje od sebe. Na kraju
ćeš videti da si ti pomalo svi koje
si nekad volela. Jednom ćeš morati
da daš sve i da te ne boli. Naučićeš
da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da
zadaješ mali, da bi ublažila veliki
bol.

"Moj se prijatelj nije vratio s
bojnog polja, gospodine. Molim
dopuštenje da idem po njega."
"Dopuštenje se odbija", reče
desetar. "Ne želim izložiti
opasnosti tvoj život za čoveka koji
je verovatno mrtav."
Svejedno, vojnik je otišao i, sat
vremena kasnije, vratio se natrag,
smrtno ranjen, noseći mrtvo telo
svog prijatelja.
Desetar je bio besan. "Rekao sam
ti da je mrtav. Sada sam vas
obojicu izgubio. Reci, je li se
isplatilo ići tamo po telo?"
Umirući vojnik odgovori: "Oh, da,
gospodine. Kad sam došao do
njega, bio je živ. I rekao mi je:
'Druze, znao sam da ćeš doći'."

Lus prvi citat odakle je? Neka Habjanovickina knjiga? Da nije "Igra andjela"?

Habjanovic, u pravu si.
jedna divna zena koja jos divnije pise. tako dobro, sadrzinski upuceno svima, a kao da se samo tebi obraca. svaka rec te pogodi bas tamo ne treba, bas u tu stranu koju krijes.
volim dobru knjigu, najbolji poklon na svetu.

Tanki smo poput papira.
Živimo od sreće izražene u procentima, privremeno.
To je ono što je u isto vreme i najbolje i najgore, vremenski faktor.
I ništa ne možeš promeniti u vezi s time. Možeš sedeti na
vrhu planine i decenijama meditirati, i ništa se neće promeniti.
Možeš promeniti sebe, tako da te lakše prihvataju, ali možda je i to pogrešno.
Možda previše razmišljamo.
Trebali bismo više osećati, a manje misliti.

Lus ::

Habjanovic, u pravu si.
jedna divna zena koja jos divnije pise. tako dobro, sadrzinski upuceno svima, a kao da se samo tebi obraca. svaka rec te pogodi bas tamo ne treba, bas u tu stranu koju krijes.
volim dobru knjigu, najbolji poklon na svetu.

Sa svim se slazem. Od nje skoro sve i imam, sem ove zadnje i "Zapis duse".I obozavam ih. Bas mi jako fale ovde. Kad sam procitala citat jutros rekla sam Vodolijici da ih sad donosim pa makar nista drugo u torbi ne donela.Taman cu da kupim i te dve koje mi nedostaju.
A ako budem imala cerku (cemu se ja iskreno nadam) kupicu ceo komplet sa onim tvrdim koricama, i ostavicu ga sa strane za nju kao poklon kad malo poraste.