Citati, poslovice...

"Vreme koje nismo proveli u ljubavi, izgubljeno je vreme."

Neko je rekao. Ne sećam se ko, mrzi me da tražim. A nije ni bitno.
I odjednom mi se nameće potreba da izgovorim nekim ljudima sve reči suprotne "govoru mržnje", ili nasuprot mržnji kao takvoj, koje možda retko izgovaramo. Koje često podrazumevamo. Koje su, kao, nekako tu, koje tretiramo kao fraze, kao suvišni “govor ljubavi”. Višak. Kao slabost. Kao odraz nepotrebnog verbalnog sentimenta. U ovom času, to mi tako ne izgleda. Ali oni kojima bih to rekla, sada spavaju.

Srećna sam što postojiš.
Dobro si to uradio.
Radujem ti se.
Verujem ti.
Potreban si mi.
Hvala što veruješ u mene.
Važan si mi.
Posebna si osoba u mom životu.
Užasne me pomisao da me ne voliš.
Nedokazivo mnogo te cenim.
Nedostaješ mi.
Volim te.

I sva ta "opšta mesta" koja u mom životu nisu tako opšta. Eto, ispade ovaj tekst neplanirano, sam od sebe. Sad odjednom mislim da ću se ipak probuditi živa. Možda je to zato što mi nikakvo cmizdrenje u ovom trenutku više ne polazi za rukom. A možda je zato što sam zabeležila, za slučaj da ipak umrem. Ili da se probudim kao pokislo pseto koje ne može da izgovori ono šta oseća. Ma koliko obično zvučalo. Fali mi neka reč, ali znam da ide uz najviše na svetu. Ali nisu važne reči, važna je Osoba, pa onda ceo taj nalog dolazi iz srca.

Bojana Maljević

Isla sam na sajam knjiga danas... savrsenstvo

Boze cuvaj tu zenu, dolaze vremena teska. Ljudi su ponekad grubi, ona je hrabra a nezna.

Prvi put kad se ucini nesto to je greska, drugi put kad ponovis tu gresku ona vise nije greska no postaje izbor.

a ova je haos:

dzaba parfem kad je covek smrad.

p.s. zato uvek oprastam kad se ljudi ogrese o mene prvi put. pogotovo ako se pokaju i dokazu da mogu i dalje da im verujem. Ko sam ja da ne oprostim a Bog sve prasta (uz pokajanje naravno).

Čovek može da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemoguće da bude mudar a da ne bude skroman.

‎Voljela sam ga, a da se nikada nisam odala. Tako sam ga i zaboravila, ne pričajući o njemu nikada i nikome. Najsigurniji zaborav dolazi iz tišine.

Kad ti je trebalo razumijevanje, uvijek si znao da možeš računati na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razočarenje, znala sam na čija vrata da kucam. Valjda to tako ide..

I like to think
that sometimes we might need to stop
alone
on a beach
the seafront
Only the wind in your hair
thoughts just too good
with myself and alone
I'm fine ... even without saying a word.

''Ona se slučajno udala 18. maja 1980. Da se udala za mene verovatno bih kao pravi muž ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek."

Misli koje je za svoj 70. rođendan, 16. januara 1959. godine, Čarli Čaplin poklonio čovečanstvu.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam da nateram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to, pa čak i onda kada sam ta osoba JA. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam videti da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam pod bilo kojim okolnostima uvek na pravom mestu, u pravo vreme i da se sve događa u tačno pravom trenutku. Tako da sam mogao biti miran. Danas to zovem SAMOPOUZDANJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje vreme, i prestao sam praviti grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi donosi radost i sreću. Radim stvari koje volim da radim i koje vesele moje srce i činim to na svoj vlastiti način i u svom vlastitom ritmu. Danas znam da se to zove JEDNOSTAVNOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo voleti sebe prestao sam želeti da sam uvek u pravu, tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada pak živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.

Kada sam zaista počeo voleti sebe spoznao sam da me moj um može poremetiti i da se od nekih svojih misli mogu razboleti. Ali čim sam počeo da koristim svoje srce, moj um je dobio dragocenog saveznika. Danas ovu vezu zovem MUDROST SRCA.

Nema potrebe da se plašimo svađa, suočavanja niti bilo kakvih problema, jer i zvezde se ponekad sudare pa i iz tog sudara nastane neki novi svet. Danas, ja znam: TO SE ZOVE ŽIVOT.

Већина људских смрти је обична превара! Ништа ту није остало да умре.

Nikad se ne svadjaj sa ruznim ljudima... Nemaju sta da izgube.

Ali ipak, uz mene se može.
Mada je neobično.

-istina-

Nisam htio ni jesti, ni piti, odbio sam kad me nudila, htio sam biti drugačiji od ostalih, zato sam bio isti. Meša

Budi kao voda. Ona uvek ide pravo i ne osvrće se nazad da vidi ko iz nje pije. Svoje prepreke probije ili mudro zaobiđe. Nijedan joj kamen dorastao nije...

Свако има неког кога нема, да му у животу као сунце сја!

Budi onaj tip devojke koju će njegova bivša mrzeti, njegova mama voleti, i koju on nikada neće zaboraviti.

******

Uputio sam pogled prema dva uplakana oka i tiho je upitao:
"Zar druga najlepša žena na svetu mora plakati?"
"Da. A.. ko je prva?"
"Isto ti. Ali kad se smeješ.

*******
Kad sam bila mala, zastrašivali su me pričama o zlim vešticama, babarogama, čudovištima sa pet glava. Ja ću svom detetu pričati da se čuva ljudi - ljudi sa jednom glavom, a pedeset lica na njoj. Ima li većeg čudovišta?

*****
Volim kad vrijeme prolazi. Volim kad pogledam u kalendar i prebrojim dane od datuma kad smo se upoznali. Sretna sam što je ta cifra velika... Toliko vremena sa tobom provedeno. Sretna sam kad izgovorim koliko sam već vremena samo tvoja. Sretna sam što će, ako bude postojala djevojka koja dođe poslije mene, biti svjesna koliko sam ti značila. I vjeruj mi – znat će ona da mene niko ne može da zamijeni.

******
Bila je prva u nizu naivnih djevojčica s kojim sam se poigravao od onog trenutka kad sam shvatio da mogu. Pošto je bila prva, posebna – nazvao sam je prvom ljubavi. Život me odveo u neki drugi grad, a prvu ljubav sam ostavio među onim mislima koje rijetko kad padnu na pamet...
Kad sam se jednog dana vratio, sreo sam dobro poznate tamnozelene oči, pogled ispod najdražih obrva. Odmah sam je prepoznao. Moja prva ljubav više nije bila klinka, a ni naivna djevojčica kako sam je na početku nazvao.
Barem sudeći po onom šta mi je odgovorila kad sam je pitao da li me se sjeća.
Rekla je:
"Naravno. Ti si onaj što je svoju priliku imao... I propustio."

******
Definisi mi ponos!?

- Ne mogu tačno, to se samo oseća, ko inat neki ...-

Vidis , ti bi dozvolio da me izgubiš zbog nekog osećaja kojeg ne umeš ni da definišeš ... A ja, ovo moje, mogu da definišem na hiljade načina, na sto jezika, ali za tebe tako glupavog skraćena verzija bi bila- ljubav!!!

Svakome ću priznati pravo da me
prevari- osim prijatelju!
Mehmed Meša Selimović

"За тебе, ако треба још хиљаду пута", чуо сам себе како говорим!

Пријатељ који престане бити пријатељ, никада то није ни био. Аристотел

Међу људима, о томе не причам, одавно неко постоји, коме не праштам а требало би!

Deseo

Sólo tu corazón caliente,
Y nada más.

Lorka

Moj prevod pesme na spanskom

Ja sam te vodio ulicama da trcis, isli smo daleko, vise nego sto smo mislili.
Ako pitam-dobro je, ako pitam-lose je, a imam toliko toga da ponudim.
Otvaram vrata koja mi je neko zatvorio, i ne trazim razlog svome bolu.
Vidi, nemoj da me izludis.

Do kada cu te cekati, do kada cu traziti tvoj pogled koji drhti na nebu.

Trazio sam te u milion svitanja, i ni u jedan se nisam zaljubio, onako kako ti znas. I sada sam shvatio. Mozda ce zvucati drsko (smelo), ali je cisto osecanje, reci mi, molim te, tvoje ime, nemoj da me izludis.

Do kada cu te cekati, do kada cu da trazim tvoj pogled koji drhti na nebu. Trazio sam te u milion svitanja, i ni u jedan se nisam zaljubio.

I na kraju, kada sam te pronasao, bila si sama.

a na spanskoj je preeedivna. sve je pevusim i kuckam. jedna od omiljenih!

za lep pocetak dana. moram iz dva dela, obavezno procitati.

Muškarci obično
slabo razlikuju boje, ali jedan
takav neznajša u bojama kakav
je bio moj djed, e, takvog je bilo
teško naći. Njegov spektar
svodio se na svega četiri
osnovne boje, a ono ostalo - to
nije ni postojalo ili se svodilo, u
najmanju ruku (ako je čiča dobre
volje!), na neki vrlo neodredjen
opis: "žuto je, a kao i nije žuto,
nego nešto onako - i jest i nije".
Kako je na ovome našem
šarenom svijetu većina
stvorenja i predmeta obojena "i
jest i nije" bojom, to je s mojim
djedom oko toga uvijek dolazilo
do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba
godine, skoro preko noći,
rascvetao bi se u baštici kraj
naše kuće crni sljez i ljupko
prosinuo iza kopljaste pocrnjele
ograde. On je u mirna sunčana
jutra zračio tako povjerljivo i
umiljato da to nije moglo izmaći
čak ni djedovu oku i on bi
udobrovoljeno gundjao majući se
po dvorištu:
- Pazider ga, sva se bašta modri
kao čivit.
Ono, istina, na sljezovu cvijetu
jedva da je negdje i bilo
tragova modre boje, ali ako je
djed kazao da je modra, onda
ima da bude modra i kvit. Isto
se tako moglo desiti da neke
godine djed rekne za tu istu
baštu da se crveni, i onda za tu
godinu tako i važi: sljez mora
ostati crven.
Djedov rodjak Sava Damjanović,
negdašnji kradljivac sitne stoke,
a pod starost ispičutura i
pričalica, i nenamjerno je znao
da najedi mog dobrog djeda.
Dok djed priča, on ti ga istom
začudjeno prekine:
- Otkud lisica crvena, kad je
žuta!
- Hm, žuta? - beči se djed. -
Žut je tvoj nos.

Sava zabrinuto pipne svoj
ružičasti baburast nos i vreči:
- Crvena! Ta sve nacije odavde
do Bihaća znaju da je žuta, a
ti ...
Savin svijet prostire se do
Bihaća, jer je čiča nekoliko puta
tamo ležao u apsu, ali čak ni ti
prostori ne mogu da razuvjere
mog djeda.
- Hm, Bihaća! I drugi su ljudi
ležali u bihaćkoj "Kuli" pa ne
vele da je lisica žuta. Bolje ti je
pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari
mi unučadi.
A unučad, nas troje, nabili se u
ćošak blizu staraca i čekamo kad
će Sava započetm sa svojim
lopovskim doživljajima. Prepirka
o bojama baš nas nimalo ne
interesuje, lisica je lisica pa ma
kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u
pogledu boja i ja sam, već na
prvom koraku od kuće, upao u
nepriliku.
Bilo je to u prvom razredu
osnovne škole.
Negdje sredinom godine
učiteljica nam je pričala o vuku,
te živi ovako, te hrani se onako,
dok će ti odjednom upitati:
- Djeco, ko zna kakve je boje
vuk?
Ja prvi digoh ruku.
- Evo ga, Branko će nam kazati.
- Vuk je zelen! - okidoh ja
ponosito.
Učiteljica se trže i začudjeno
nadiže obrve.
- Bog s tobom, dijete, gdje si to
čuo?
- Kaže moj djed - odvalih ja
samouvereno.
- Nije tačno, vuk nije zelen.
- Jeste, zelen je! - neočekivano
se uzjogunih ja kao pravi unuk
čestitog djeda Rade.
Učiteljica mi pridje sasvim blizu,
ljutito uzriki u moje lice i povuče
me za uvo.
- Kaži ti svome mudrom djedu
da to nije istina. Vuk je siv. Siv,
zapamti.
Skoro plačući otklipsao sam toga
dana kući i šmrcajući ispričao
djedu sve što se u školi
dogodilo.
Ni slutio nisam kakva će se bura
oko toga podići.
Šta! Pred čitavim razredom
njegovog unuka, miljenca, tegliti
za uši, a uvaženu starinu
posprdno nazvati mudrim, bolje
rečeno budalom! Dotle li smo
došli? I još reći da vuk nije
zelen već nekakav ... hm! E, to
ne može tek tako proći.
Sjutradan, pušući poput guska,
djed je doperjao zajedno sa
mnom u školsko dvorište i pred
svom dječurlijom razgalamio se
na učiteljicu:
- A je li ti, šiškavico, ovakva i
onakva, ti mi bolje od mene znaš
kakav je vuk, a! Nije zelen? Pazi
ti nje! Ja se s vucima rodio i
odrastao, čitavog vijeka s njima
muku mučim, a ona ti tu ... Po
turu bi tebe trebalo ovim
štapom pa da se jednom naučiš
pameti.
Izvika se djed, rasplaka se
učiteljica, a i mi, djaci, od svega
toga uhvatismo neku vajdu:
toga dana nije bilo nastave.
Već sljedećeg jutra djeda
otjeraše žandari. Odsjedi
starina sedam dana u sreskoj
"buvari", a kad se vrati,
ublijedio i mučaljiv, on mi naveče
poprijeti prstom.
- A ta, jezičko, nek te ja još
jednom čujem da blejiš kakav je
ko pa ću ti ja pokazati. Vuk je
zelen, heh! Šta te se tiče kakav
je vuk.
- Pa kad me je ona pitala.
- Pitala te, hm! Imao si da ćutiš
pa kvit.
Sljedećeg proljeća, bujnog i
kišovitog, sljez u našoj bašti
rascvjeta se kao nikada dotad,
ali starina kao da ga ni zapazio
nije. Nisu tu pomagali ni sva
trtljanja neumornog rodjaka
Save, djed je bio slijep i za boje
i za sve cvijeće ovoga svijeta.
Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana
već skoro pola vijeka, djeda
odavna nema na ovome svijetu,
a ja još ni danas posigurno ne
znam kakve je boje sljez.
Znam samo da u proljeće iza
naše potamnjele baštenske
ograde prosine nešto ljupko,
prozračno i svijetlo pa ti se
prosto plače, iako ne znaš ni šta
te boli ni šta si izgubio

MI KERIDO, MI AMADO

Mi kerido, mi amado
Ke lo save onde sas
Mi kerido, mi amado
Kero verte i nada mas

Mi kerido, mi amado
Tu sos todo para mi
Sto muryendo yo por ti.


MOJ VOLJENI, MOJA ŽELJO

Moj voljeni, moja željo
Ko zna gdje si sada ti
Moj voljeni, moja željo

Moj voljeni, moja željo
Ti si meni cio svijet
Moj voljeni, moja željo
S tobom venem kao cvijet