Citati, poslovice...

‎"Milion igračaka na svetu. Dva miliona. Tri. Ma mnogo više. A tebi su opet najdraže igračke moja osećanja. Ako nekad poželiš da se vratiš, pročitat ćeš na vratima nešto sa apetitom napisano - 'Igraonica zatvorena."

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne cita,
onaj koji ne slusa muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji unistava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoc.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajuci sebi svaki dan ista ogranicenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usudjuje obuci u novu boju,
i ne prica s onima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji bezi od starosti
i njenog vrela emocija;
onih koji daju sjaj ocima i napustenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne menja zivot kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji si nece dozvoliti,
niti jednom u svojem zivotu,
da pobegne od smislenih saveta...

Zivi danas !
Rizikuj danas !
Ucini danas !
Ne dozvoli lagano umiranje !
Ne zaboravi biti srecan !

Pablo Neruda

‎- 'Šta želiš biti kad odrasteš?'
- 'Sretna!'
- 'Ne, nisi shvatila pitanje...'
- 'Ne, nego vi niste shvatili život!'

"Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju.
Strpite se.
I dijamant je u osnovu ugljenik, ali je umeo da čeka."
Pikaso

"Moramo se navići da na najvažnijim raskrsnicama ne nalazimo uvek znakove."

Ernest Hemigvej

"Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom." Jovan Dučić

"Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči."
Jovan Dučić

"Nikada se nemojte prestati osmehivati, čak i kad ste tužni, jer se neko može zaljubiti u vaš osmeh."
Gabriel Garsia Markes

"Jedini autentični oblik dostojanstva je kada vas nedostatak poštovanja od strane drugih nimalo ne dotiče. Kada neko pljune na vodopad Nijagare, njegova veličanstvenost ostaje nepromenjena." - Antoni de Melo

Spavao sam i sanjao da je život radost. Probudio sam se i otkrio da je život služenje. Dao sam se na služenje i spoznao da je služenje radost.

Naše ja nije nepromenjivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti, izvesne osobine odbacivati, druge stvarati.

Slab je onaj koji je izgubio veru u sebe.

Kad tražite savet, razmislite o mogućnosti njegovog prihvatanja.

Pre nego se počnete braniti, dobro poslušajte o čemu je reč.

Kažu da je velik onaj koji prašta. A ja ne praštam. Ja nisam dovoljno velika, niti je moje srce dovoljno jako da dva puta podnese isti bol. Moje srce ne daje dve šanse. Ono ne želi da ga dva puta lome isti ljudi. Ne prašta greške i ne prihvata nikakve izgovore. Kad pukne - pukne. I nazovite me sebičnom, dajte mi bilo koji drugi pridev u tom stilu, ali ja učim na životnim lekcijama i štitim sebe napokon. Davno sam naučila da su ljudi zli, da će te oni u koje najviše veruješ prvi povrediti, da ne vrede svi onoliko koliko misliš... Zato sad nosim ovaj oklop i dobro mi je. Ne žalim se ja, ali žale se ljudi oko mene. Valjda im smeta što me ne mogu uništavati kad god požele. Eh, žao mi je... Došlo je moje vreme.

Kad vidiš da ljudi žive od tračeva, nahrani ih...Neka prežive...

‎"Želim biti ona žena u tvom životu koju želiš onda kad sve ostale žele tebe!"

Duboko verujem da samo jednom u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopačke. Reći ćeš im stvari koje nikad nisi podelio ni sa jednom dušom i oni će upiti sve što kažeš i zapravo poželeti da čuju još toga. Delićete nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će vas život počastiti. Ne možeš izdržati da im ne kažeš kad ti se nešto divno desi, jer znaš da će s tobom podeliti tvoje uzbuđenje. Nije ih sramota da plaču s tobom kada si povređen ili da se smeju s tobom kada praviš budalu od sebe. Oni nikad ne povrede tvoja osećanja niti se zbog njih osećaš manje vrednim, već te podižu i pokazuju ti stvari o tebi koje te čine posebnim pa čak i lepim. Kada su oni u blizini nema nikad pritiska, zavisti ili takmičenja, već samo tiha smirenost. Možeš biti ono što jesi i ne brinuti o tome šta će oni misliti o tebi jer te vole zbog onoga što jesi. Stvari koje izgledaju beznačajno većini ljudi kao što je porukica, pesma ili šetnja postaju neprocenjivo bogatstvo koje se čuvaju u srcima na sigurnom do kraja veka. Sećanja o tvom detinjstvu se vraćaju i osećaš da su tako jasna da ti se čini kako ste ponovo mladi. Boje izgledaju svetlije i sjajnije. Iako nije bio česta pojava ili ga uopšte nije bilo, smeh postaje kao deo svakodnevnog života. Jedan ili dva telefonska poziva tokom dana pomažu ti da preguraš radni dan i uvek ti vrate osmeh na lice. U njihovom prisustvu ne osećaš potrebu za neprekidnom pričom, već se osećaš zadovoljnim što su u blizini. Stvari koje te nikad pre nisu zanimale postaju fascinantne jer znaš da su toliko važne toj osobi koja vam je posebna. Misliš o toj osobi u svakoj prilici i u svemu što radiš. Prisećaš ih se uz proste stvari kao što su bledo plavo nebo, nežan vetar pa čak i olujni oblak na nebu… Otvaraš svoje srce iako znaš da jednog dana može biti slomljeno i u otvaranju srca doživljavaš ljubav i zadovoljstvo koje nikad nisi mislio da je moguće. Uviđaš da je ranjivost jedini način da svom srcu omogućiš da oseti pravi pritisak koji je toliko stvaran da te plaši. Pronalaziš snagu u spoznaji da imaš pravog prijatelja i verovatno srodnu dušu koja će ti ostati verna do kraja. Život ti izgleda potpuno drugačiji, uzbudljiv i vredan življenja. Tvoja jedina nada i sigurnost je u uverenju da su oni deo tvog života.
Bob Marley

Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi...
Eto...Godinama sam se ponosio time što moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego što ih je rešavalo?
Ne, pile, tebe ću teško prevariti, kad sam "takav" onda sam u stvari prosto pomalo tužan, sećaš se, no, ja to obično prezdravim na nogama, sutra ću već zviždukati niz stepenište...
S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići... "
Djordje Balasevic

Tako obicno biva. Oni koje želimo da vidimo ne dolaze nam u casovima kad na njih mislimo i kad ih najviše ocekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo mislima najdalje od njih. I našoj radosti zbog ponovnog videnja treba tada malo vremena da se digne sa dna, gdje je potisnuta, i pojavi na površini. Ivo Andric

Svi mi imamo s Bogom jedan ugovor. Polovina svega što imamo, ili činimo, polovina vremena, snage ili lepote, naših poslova i putovanja ostaje nama na raspolaganju, a druga polovina ide Bogu. Tako je i sa ljubavlju. Pola naše ljubavi ostaje nama, a druga polovina ide Bogu na istinu i ostaje tamo na lepšem mestu i traje zauvek, ma šta se s našom polovinom naše ljubavi ovde desilo…
Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu

"Tako to ide; najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina; primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao... Zauvek".

"Šta mogu da joj pružim što on ne može? Mogu da je prošetam glavnom ulicom u 7 uveče. Npr., da je zagrlim u bioskopu. Mogu da se probudim pored nje, a da ne zbrišem kući. Mogu i da joj napravim doručak. Onda, mogu i da se ne oduzmem kad neko zazvoni dok je ona samo u majici mojoj. Mogao bih da je poljubim, da joj obrišem suzicu i da ne treskam vratima samo zato što mi je rekla da nije dobro izračunala "one dane" u mesecu..."

divno devojke!

"Šta da ti kažem za svoje bivše ljubavi? Najlepše mi je bilo samoj.
Je l' to dovoljno? Ili da ti kažem za svakog zasebno koliko puta me je povredio, slagao..?
Šta da ti kažem za svoje bivše ljubavi? Uvek sam pogrešne upoznavala.
Je l' to dovoljno?
Ili da kažem da sam i ja njih lagala, da zapravo, i nisu bili nešto posebno..
Šta da kažem za svoje bivše ljubavi?
Da samo jedan je bio poseban..
Bi li to išta značilo?
Kada ti i ja, isti smo.
Oboje imamo nekog koga više nemamo..."